Анализа: Марко Грујић у кожи Дејана Станковића...!

Или како Звездина судбина зависи од 19-годишњег детета?! Зов европских великана није довољно јак за Грујића, који је донео одлуку да жели да остане у Звезди, клубу чије би добре партије ове јесени могле да падну у запећак хаоса који би настао уколико се хитно не обезбеди неколико милиона евра управо од продаје - Грујића!

Можда звучи контрадикторно, чак и спортски неинтелигентно, али овојесењи сјај Марка Грујића, партије којима је показао потенцијал достојан највећих европских клубова, његов су највећи квалитет, али и његов највећи - усуд!

Постоји у аутобиографском делу Дејана Станковића тај део који савршено прецизно објашњава законе тржишта и огољава све мрачне тајне фудбалског професионализма...

„Сећам се добро пролећа 1997. године. Играо сам као блесав, давао голове Партизану, просто летео по терену. А у џепу нисам имао две банке. Око мене су летели милиони, челници клуба су радили на мојој продаји. Било је натезања, ценкања, радило се о егзистенцији Црвене звезде. Тотално лудило. Све док један италијански менаџер није дошао на стадион у дословце рекао: 'Чекајте, бре, да ли у овом тренутку неко мисли на на овог дечка'", написао је Дејан Станковић.

Скоро две деценије касније суперталентовани везиста, одавно промовисан у новог Немању Матића, навукао је кожу Дејана Станковића. У тој причи о великој финансијској кризи Марко Грујић и његов отац Горан нити су лук јели, нити су га помирисали, али млади репрезентативац Србије означен је као неко ко може да донесе благостање у Црвеној звезди. Бар до јуна. Јесте да црвено-бели на терену делују импресивно, али садашња кућа најтрофејнијег српског клуба саграђена је на врло климавим темељима и један лагани поветарац срушио би све оно што је урађено од августа наовамо. А Марко Грујић, 19-годишњи момак са Звездаре, добио је крајње незахвалан задатак - да ту кућу подупре рукама тако што ће прихватити једну од две понуде од пет милиона евра које Црвена звезда има на столу.

Дакле, дошли смо до тога, до поразног података да егзистенција некадашњег првака Европе зависи од играча који, колико год био зрео у глави, још није формиран ни као фудбалер, а још мање као личност. Практично „луз-луз“ ситуација у којој Црвена звезда сигурно губи. Генерални директор клуба Звездан Терзић размишља тржишно, можда и рационално, без икаквих емоција, нада се да би продајом Марка Грујића закрпио силне рупе јер је Црвена звезда бушна на све стране, односно донео благостање у свлачионици до 16. децембра и финансијски намирио остале креаторе овојесењих победа... Уосталом, спортски сектор може да се брани оном отрценом фразом о томе како се без сваког може, ма колико Марко био диригент синхронизованог Грофовог оркестра. Уз битан додатак да би Грујић и у случају да стави параф на верност неком од иностраних клубова био присутан у Љутице Богдана до јуна (готово је немогуће за Звезду да се избори да Марко остане до августа, односно краја квалификација за Лигу шампиона)...

Међутим, постоји и друга страна медаље или приче о томе како Црвена звезда треба да преброди слатку, али велику муку, изазвану сјајним партијама Марка Грујића. Његов отац Горан, бивши новинар и сведок успона и падова многобројне талентоване деце, био је, према сазнањима нашег портала, веома тврд на састанку са челницима Црвене звезде у понедељак по подне. Иако пред његовим очима титрају цифре које могу комплетној фамилији Грујић да обезбеде доживотну егзистенцију, глави породице одличне понуде нису помутиле разум, нити помериле фокус са среће његовог детета (што је, уосталом, и најважније). Свестан је Грујић сениор, баш као и Марко, да не може да сване пре зоре... А каријера сјајног везисте далеко је од „зоре“. Просто, одлазак у иностранство могао би да успори Грујићев развој, ма колико он био даровит и талентован. Уосталом, много се говори о ванвременском потенцијалу генерације са Новог Зеланда, али неке чињенице Грујићи су схватили као аксиоме посла којим се Марко бави. А оне гласе: Бабић, Вељковић и Здјелар не играју већ шест месеци врхунски фудбал, Гаћиновић није ни на мапи у Ајнтрахту, са минутажом су почели да кубуре Антонов и Гајић... Тамо, под туђим небом, нема тетошења, нема кредита, нити таленат служи као аванс за шансу које треба да се добије.

За сваку похвалу је што Грујић и његов отац себе не виде као обичну скупоцену робу, мада би 90 одсто овдашње популације отишло у бољи и богатији фудбалски живот. Међутим, питање је како Марко може да дâ оно најбоље од себе ако се успављује и буди са једном мисли у кори малог мозга: „Од моје одлуке и става зависи егзистенција клуба у којем сам проходао...“ И људи оперисани од емоција, било каквих осећаја, сагорели би као лицна под таквим притиском, а не дете од 19 година.

Међутим, опет долазимо до есенцијалног податка. Црвена звезда у овом тренутку мора да се понаша као незалечени наркоман, црна овца фамилије, која продаје највреднију робу из куће само да би намирила основне дугове. Није то грешка Звездана Терзића, нити његових најближих сарадника, и можда је нормално да као човек дуго присутан у овдашњем фудбалу мора да резонује тржишно - да верује како у Звездином магацину још има квалитетних „комада робе“ који ће донети Црвеној звезди милионе и после Марка Грујића. Уосталом, у Љутице Богдана и данас ломе главу због тога што су одбили четири милиона евра од Ред Бул Салцбурга за Дарка Лазовића... Касније је уследила повреда и на концу одлазак за џабе.

Притом, у клубу постоји мишљење да су мале шансе да Грујићева цена настави да расте јер до лета, од утакмица које страни клубови узимају као „узорак“, има само два вечита дербија и утакмицу за младу репрезентацију Србије, где ће јој ривал бити слабашна Андора.

Елем, фудбал је у основи као и берза. Велики ризик. Нико не зна шта доноси сутра, мада ће генерали после битке, шта год да се догоди, рећи: „Па говорио сам ја онда...“ Једино је у овој ситуацији Марко Грујић на раскрсници ризика. За који год да се пут одлучи, неће му бити пријатно. Ако потпише за неки заинтересовани клуб, одлази у неизвесност, ако одлучи да по страни остави све понуде и играчки се развија у Црвеној звезди, будиће се са оним мучним осећајем у стомаку који изазивају велики животни стресови... Али то су закони фудбалског тржишта. Звезда је клуб у дуговима, па приче Луиса Ибањеза које круже око Љутице Богдана не пију воду:

„Знате ли шта би Здравко Мамић урадио да има Грујића у Динаму? Он би ове зиме одбио понуду од десет милиона и на лето би га продао за 15“, говорио је Аргентинац.

И врло битан податак за крај ове приче: Миодраг Божовић није присуствовао на састанку у понедељак вече. Као човек који је исфорисрао Марка, он је апсолутни ауторитет Грујићима. Мишљење о томе шта Марко треба да ради дао је на недавној конференцији за медије рекавши да би младом везисти сигурно било лепше у Дортмунду, него у Сурдулици...

Дортмунд је само метафора, а Интер можда и реалност. Недавно у Копру су спортски директор Неразура Пјетро Аузилио и Дејан Станковић на вечери до танчина објаснили Марку Грујића где га виде и како током петогодишњег мандата на Меаци од њега желе да направе топ везисту...

Да ли је то довољан аргумент да Грујић избегне „луз-луз“ ситуацију?