Analiza: Za ovu magiju ne postoji granica!

Koliko je zdrava atmosfera u ekipi govori podatak da je i trener Partizana Vladimir Vujasinović bio na tribinama, a da je doskorašnji trener Crvene zvezde Dejan Savić prvo njemu poslao pozdrav po osvajanju zlata. I to je ono što izdvaja vaterpolo od svih sportova u Srbiji!

Ostali sportovi 10.08.2015 | 00:00

Srbija je prvak Svetske lige. Srbija je prvak Evrope. Srbija je prvak sveta. Samo još olimpijsko zlato nedostaje. A, ako je gledati po „jutru“, „dan“ će biti najlepši mogući.

Posle finala Evropskog prvenstva prošle godine u Budimpešti i potpunog razmontiranja Mađarske mnogi su pomislili da od toga ne može bolje, ne može ubedljivije, ne može brže, jače, preciznije. E, pa može!

Svetsko prvenstvo u Kazanju je bilo još ubedljivije. Kada u finalu pobedite 11:4 onda to pokazuje da vam nema ravnih. Hrvatska je večeras bila potpuno inferiorna. Kao učenici plivanja protiv Majkla Felpsa. Igrali su hrabro, ali su u bazenu Delfini bili bolji rival. Ne samo od Barakuda, već od svih reprezentacija na svetu.

Naši momci su na ovom turniru „tukli“ Crnu Goru, Hrvatsku, Italiju. Reklo bi se, samo Mađari nedostaju. od komšija, mada bih verovatno i njih savladali bez previše muke.Pobeđivali smo i one „na kraju“ sveta - Australijance, Amerikance, Japance...

Koliko je zdrava atmosfera u ekipi govori podatak da je i trener Partizana Vladimir Vujasinović bio na tribinama, a da je doskorašnji trener Crvene zvezde Dejan Savić prvo njemu poslao pozdrav po osvajanju zlata. I t oje ono što izdvaja vaterpolo od svih sportova u našoj zemlji.

Ne bi trebalo zaboraviti da je pred ovaj turnir Savić ostao bez jednog Nikole Rađena koji je u proteklim godinama bio strah i trepet za sve sidraše sveta. Bio je to veliki hendikep, ali on je izrodio jedno novo ime – Nikolu Jakšića. Jedini vaterpolista iz domaće lige odigrao je turnir života i postao je pravi zalog za budućnost.

Ako baš gledamo u budućnost, ovo je najbolji mogući uvod za ono što svaki vaterpolista želi, a što velike vaterpolo zvezde nisu uspele u „dresu“ reprezentacije pod imenom Srbija (SCG) - da osvoje zlato na Olimpijskim igrama. Teško je ne pomisliti u ovom momentu – pa dobro, ko može da nas spreči do njega?

Zaista, ovakva dominacija se ne pamti. Pa čak gledano i van vaterpola. Deluje da će Rio biti kruna velike generacije koja će objediniti titule Evrope, sveta i Olimpijskih igara. Pre tog dugoočekivanog olimpijskog turnira očekuje nas Evropsko prvenstvo koje se održava u našoj zemlji, u Areni.

Svako ko je odgledao barem i minut večerašnjeg duela postao je svestan snage naših Delfina. Mogao je, barem na trenutak, da oseti da je najbolji na svetu u nečemu. Da ima moć da pobeđuje sve pred sobom. Da se poigrava sa protivnikom. Da ima osećaj da je bolji od svih onih koji su uspešniji u drugim oblastima života.

E, pa, kada je vaterpolo u pitanju, tu nam nema ravnih. Ne ravnih, već ni približno jakih. Možda bi mnogi rekli da je za naše momke samo nebo granica. Nije ni nebo.

Za ovu magiju ne postoji granica!