Анализа: За ову магију не постоји граница!

Колико је здрава атмосфера у екипи говори податак да је и тренер Партизана Владимир Вујасиновић био на трибинама, а да је доскорашњи тренер Црвене звезде Дејан Савић прво њему послао поздрав по освајању злата. И то је оно што издваја ватерполо од свих спортова у Србији!

Остали спортови 10.08.2015 | 00:00

Србија је првак Светске лиге. Србија је првак Европе. Србија је првак света. Само још олимпијско злато недостаје. А, ако је гледати по „јутру“, „дан“ ће бити најлепши могући.

После финала Европског првенства прошле године у Будимпешти и потпуног размонтирања Мађарске многи су помислили да од тога не може боље, не може убедљивије, не може брже, јаче, прецизније. Е, па може!

Светско првенство у Казању је било још убедљивије. Када у финалу победите 11:4 онда то показује да вам нема равних. Хрватска је вечерас била потпуно инфериорна. Као ученици пливања против Мајкла Фелпса. Играли су храбро, али су у базену Делфини били бољи ривал. Не само од Баракуда, већ од свих репрезентација на свету.

Наши момци су на овом турниру „тукли“ Црну Гору, Хрватску, Италију. Рекло би се, само Мађари недостају. од комшија, мада бих вероватно и њих савладали без превише муке.Побеђивали смо и оне „на крају“ света - Аустралијанце, Американце, Јапанце...

Колико је здрава атмосфера у екипи говори податак да је и тренер Партизана Владимир Вујасиновић био на трибинама, а да је доскорашњи тренер Црвене звезде Дејан Савић прво њему послао поздрав по освајању злата. И т оје оно што издваја ватерполо од свих спортова у нашој земљи.

Не би требало заборавити да је пред овај турнир Савић остао без једног Николе Рађена који је у протеклим годинама био страх и трепет за све сидраше света. Био је то велики хендикеп, али он је изродио једно ново име – Николу Јакшића. Једини ватерполиста из домаће лиге одиграо је турнир живота и постао је прави залог за будућност.

Ако баш гледамо у будућност, ово је најбољи могући увод за оно што сваки ватерполиста жели, а што велике ватерполо звезде нису успеле у „дресу“ репрезентације под именом Србија (СЦГ) - да освоје злато на Олимпијским играма. Тешко је не помислити у овом моменту – па добро, ко може да нас спречи до њега?

Заиста, оваква доминација се не памти. Па чак гледано и ван ватерпола. Делује да ће Рио бити круна велике генерације која ће објединити титуле Европе, света и Олимпијских игара. Пре тог дугоочекиваног олимпијског турнира очекује нас Европско првенство које се одржава у нашој земљи, у Арени.

Свако ко је одгледао барем и минут вечерашњег дуела постао је свестан снаге наших Делфина. Могао је, барем на тренутак, да осети да је најбољи на свету у нечему. Да има моћ да побеђује све пред собом. Да се поиграва са противником. Да има осећај да је бољи од свих оних који су успешнији у другим областима живота.

Е, па, када је ватерполо у питању, ту нам нема равних. Не равних, већ ни приближно јаких. Можда би многи рекли да је за наше момке само небо граница. Није ни небо.

За ову магију не постоји граница!