Analiza: Fatamorgana ili šta...?! Možda SPRDNJA od fudbala!

Mora da ste dobili upalu mozga od ovih vrućina, pa vam se, kao kad usahli putnik ugleda oazu u daljini, čini da to igra evropski i svetski prvak, nekada veliko ime ove igre...

Fudbal 20.07.2015 | 00:00

Onaj trenutak kada Mbođ, na samom početku drugog poluvremena utakmice na Vračaru, ostaje usamljen kao duh na drugoj stativi?

Nije to gol-prvenac namučenog Zvezdinog defanzivca što nas zabavlja po Tviterima, to samo tako izgleda u vračarskoj fatamorgani; ne, čim malo bolje pogledate, taj pogodak je u stvari crveni karton Sava Pavićevića u drugom minutu i prelakih 0:2 iznad Autokomande protiv moćnog kazahstanskog Kairata.

Onaj trenutak kada Luka Jović, talentovani dečak domaćeg fudbala koji bi mogao zanavek da žali što je zbog povrede kolena propustio Mundijalito, postiže gol za izjednačenje protiv OFK Beograda?

Nije to potvrda darovitosti dečaka iz Bijeljine, to vam samo tako deluje u direktnom prenosu; ne, čim se malo posvetite tome, to je 1:2 u Aziji protiv Kairata, 1:2 koji su lako mogli da budu i 10:0 za moćni kazahstanski sastav. I moglo je da bude, i trebalo je da bude.

Onaj detalj kada Planić dobija crveni karton, a Vukan Savićević odlučno uzima loptu u Ulici Gospodara Vučića?

Ne, nije to požrtvovani start defanzivca OFK-e, ni znak da Savićević ima nešto od tog prezimena u sebi, da je odrastao i spreman da preuzme odgovornost. To vam se samo tako učinilo, ako ste imali tu nesreću da na bilo koji način budete nazočni Zvezdinom ovosezonskom debiju na beogradskih plus 40. A u stvari, kada razmislite, to je lagani poraz od Černomoreca.

Onaj gol Džošue, zamislite, Parkera? To nije gol osporavanog igrača sa upitnim fudbalskim talentom, ne, to je Ren, Slavija, Apoel, Bordo, to su Lukić, Sa Pinto, Terzić i svi ostali prodavci magle, kojima posao bolje ide nego semenkarima na zapadu "Marakane"...

Pa još jedan gol, hej, Parkera, koji pečatira prva tri boda i, opa, prvo mesto na tabeli Superlige? To je, znate već, razumemo se potpuno i ne moramo više ni da igramo ovu glupavu igru, svaki evropski šamar koji je Zvezda tražila, dobila i posle toga zavapila za još.

Evropski, jer je normalno da vam se desi Kairat ako vam se dešava Vračar. Zaslužili ste ga.

To je svaki klub od iz fudbalskih bestragija od kojeg strepimo već godinama, od kojih ćemo strepeti još ko zna koliko dugo. Taj gol, i svi pre njega, oni su svaki dokaz da smo postali evropski fudbalski prekarijat. Drnč. Šoder.

S tri vesela boda u džepu, zarađenih u teškom znoju na rubu Vračara...

To je i svaki klinac koji od danas, posle jeftine predstave na stadionu Obilića, manje voli fudbal nego juče.

To je svako dete koje se pre svega mesec dana radovalo "zlatnim orlićima" i poverovalo da nam se fudbal vratio, dete u crveno-belom dresu koje sada sedi uplakano, zbunjeno, razočarano.

I najvažnije, onaj trenutak u kojem Zvezda pravi preokret na utakmici, na ovakvoj utakmici, i ne raduju se ni njeni igrači, i ne raduju se ni navijači, i ne aplaudira niko, sem ironično, jer svima je sve jasno?

Mora da ste dobili upalu mozga od ovih vrućina, pa vam se, kao kad usahli putnik ugleda oazu u daljini, čini da to igra evropski i svetski prvak, nekada veliko ime ove igre.

Ne, to je zarđali poslednji ekser u crvotočni sanduk na kojem odavno pišu te dve reči.

Ovih 6:2, iz keca u dvojku na Vračaru? To vam je danas Crvena zvezda.