"Od psihotropskih lijekova više štete nego koristi"

Lekovi za psihičke poremećaje mogu doneti više štete nego koristi, a većina terapija može se prekinuti bez ikakvih problema, tvrdi jedan stručnjak u raspravi koju je organizovao vodeći stručni časopis British Medical Journal (BMJ).

Zdravlje 13.05.2015 | 09:39

Profesor Piter Goše, direktor Nordijskog Cochrane centra u Danskoj rekao je nešto što mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje smatraju tabuom.

Međutim, drugi kažu da je debata o upotrebi psihijatrijskih lekova veoma važna, jer ljudi širom sveta preterano koriste antipsihotike, koji su inače namenjeni agresivnim pacijentima sa demencijom.

Goše kaže da godišnje više od pola miliona ljudi starijih od 65 godina umire zbog upotrebe psihijatrijskih lekova u zapadnom svetu. “Koristi od tih lekova trebalo bi da budu kolosalne, kako bi se opravdali tako veliki gubici. Međutim, korist je minimalna”, piše on.

Profesor tvrdi da su klinička ispitivanja takvih lekova uglavnom sprovedena zahvaljujući sredstvima dobijenim od farmaceutskih kuća, što dovodi u pitanje njihovu relevantnost.

On objašnjava da u takvim studijama obično učestvuju ljudi koji su i inače bili na drugim lekovima. Istraživači im nalože da prestanu da ih koriste, pa pre nego što počnu s upotrebom novog leka, osećaju simptome apstinentske krize. Nakon što dobiju lekove koji treba da se testiraju, uglavnom im se čini da se osećaju mnogo bolje. Goše tvrdi i da se nedovoljno izveštava o slučajevima samoubistava tokom kliničkih istraživanja.

U ispitivanjima modernih antidepresiva kakvi su fluoksetin i venlafaksin, tvrdi ovaj profesor, potrebno je grupi koja dobija placebo potrebno samo nekoliko dana više od one koja dobija lekove, pa da oseti iste dobrobiti. Takođe, Goše kaže da dolazi do spontanog vraćanja simptoma poremećaja mnogo češće nego što se o tome govori.

Rezultati ispitivanja lekova protiv šizofrenije takođe su razočaravajući, dok su lekovi protiv ADHD sindroma nepouzdani.

“Deluje da je kratkoročno olakšanje nadmašeno dugoročnom štetom koju pričinjavaju ovi lekovi. Studije na životinjama sugerišu da ovi lekovi mogu dovesti do oštećenja mozga, što je verovatno slučaj i sa svim psihotropskim lekovima”, piše on.

U BMJ diskusiji, Gošeu se usprotivio Alan Jang profesor poremećaja raspoloženja na Kings koledžu u Londonu i Džon Krejs, psihijatrijski pacijent i kolumnista Guardiana.

Oni smatraju da postoje dokazi da ovi lekovi deluju i da su podjednako delotvorni kao medikamenti za složenija zdravstvena stanja. Štaviše, oni su preko potrebni, tvrdi ova grupa, pošto su psihijatrijska stanja peti vodeći uzrok invaliditeta širom sveta.

Izvor: B 92