"Од психотропских лијекова више штете него користи"

Лекови за психичке поремећаје могу донети више штете него користи, а већина терапија може се прекинути без икаквих проблема, тврди један стручњак у расправи коју је организовао водећи стручни часопис Бритисх Медицал Јоурнал (БМЈ).

Здравље 13.05.2015 | 09:39

Професор Питер Гоше, директор Нордијског Цоцхране центра у Данској рекао је нешто што многи стручњаци за ментално здравље сматрају табуом.

Међутим, други кажу да је дебата о употреби психијатријских лекова веома важна, јер људи широм света претерано користе антипсихотике, који су иначе намењени агресивним пацијентима са деменцијом.

Гоше каже да годишње више од пола милиона људи старијих од 65 година умире због употребе психијатријских лекова у западном свету. “Користи од тих лекова требало би да буду колосалне, како би се оправдали тако велики губици. Међутим, корист је минимална”, пише он.

Професор тврди да су клиничка испитивања таквих лекова углавном спроведена захваљујући средствима добијеним од фармацеутских кућа, што доводи у питање њихову релевантност.

Он објашњава да у таквим студијама обично учествују људи који су и иначе били на другим лековима. Истраживачи им наложе да престану да их користе, па пре него што почну с употребом новог лека, осећају симптоме апстинентске кризе. Након што добију лекове који треба да се тестирају, углавном им се чини да се осећају много боље. Гоше тврди и да се недовољно извештава о случајевима самоубистава током клиничких истраживања.

У испитивањима модерних антидепресива какви су флуоксетин и венлафаксин, тврди овај професор, потребно је групи која добија плацебо потребно само неколико дана више од оне која добија лекове, па да осети исте добробити. Такође, Гоше каже да долази до спонтаног враћања симптома поремећаја много чешће него што се о томе говори.

Резултати испитивања лекова против шизофреније такође су разочаравајући, док су лекови против АДХД синдрома непоуздани.

“Делује да је краткорочно олакшање надмашено дугорочном штетом коју причињавају ови лекови. Студије на животињама сугеришу да ови лекови могу довести до оштећења мозга, што је вероватно случај и са свим психотропским лековима”, пише он.

У БМЈ дискусији, Гошеу се успротивио Алан Јанг професор поремећаја расположења на Кингс колеџу у Лондону и Џон Крејс, психијатријски пацијент и колумниста Гуардиана.

Они сматрају да постоје докази да ови лекови делују и да су подједнако делотворни као медикаменти за сложенија здравствена стања. Штавише, они су преко потребни, тврди ова група, пошто су психијатријска стања пети водећи узрок инвалидитета широм света.

Извор: Б 92