Dan kad je Partizan propustio šansu da postane prvak Evrope!

Sve bi bilo drugačije da je Vasović napravio jedan faul! Pre 49 godina crno-beli u finalu Kupa šampiona poraženi od Real Madrida, iako su vodili (1:2).

Fudbal 12.05.2015 | 00:00

Mlađe generacije Partzana pamte Brisel po dobrom, jer se Parni valjak 2010. baš u glavnom gradu Belgije drugi put probio do grupne faze Lige šampiona, a one starije ne mogu da prežale što na istom mestu pre tačno 49 godina crno-beli nisu postali prvaci Evrope.

A mogli su.

Bez obzira što im je rival u okršaju za titulu bio slavni Real Madrid, puleni tadašnjeg trenera Abdulaha Gegića imali su sve na tacni. Kontrolisali su dešavanja na terenu legendarnog Hejsela, odbijali napade španskog giganta, čak i poveli pogotkom Velibora Vasovića u 55. minutu i kad se činilo da će postati prvi klub iz istočne Evrope koji će podići Srebrnu amforu - poklekli su.

Real Madrid, koji je pre toga već imao pet titula evropskog prvaka, a u sastavu danas nezamislivih 11 Španaca, uspeo je da preokrene rezultat za svega tri minuta, golovima Amara Amansija i Fernanda Serene, pa je pehar umesto u Beogradu završio u Španiji. A možda bi sve bilo drugačije da je pre prvog pogotka Reala štopera Partizaan Velibor Vasović napravio faul i zaustavio prodor Amansija, koji je zatim savladao Milutina Šoškića.

Kad su, mnogo godina kasnije, zaljubljenici u Partizan pitali popularnog Vasketa, zašto nije pribegao tom potezu, on ih je prekorno pogledao i odbrusio:

„Na šta vam ja ličim da se brukam pred celom Evropom? Ja sam džentlmen, a ne grubijan da bih pravio seljačke faulove“.

Danas mu na tom nikad napravljenom seljačkom faulu niko u Partizanu ne bi zamerio. Samo, ostaje dilema da li bi i to bilo dovoljno da se savlada Real, jer su crno-beli bili uništeni iznutra, pošto je uprava kluba dan uoči finala počela rasprodaju tima koji je prethodno eliminisao Nant, Verder, Spartu iz Praga i Mančester junajted.
„Za pobedu u finalu bilo je potrebno nešto više od igrača. Znanje, kontrola i organizacija uprave. A kod nas je sve bilo obrnuto, niko nije razmišljao šta će se desiti sa klubom sutra, već su mislili šta će sa sobom. Počeli su da nas proganjaju, nekoliko sati pred meč su me podigli iz kreveta, odveli u drugu sobu i pokazali mi budućeg predsednika (Kelna, prim. au). To je za mene bilo šokantno, tužno i jadno. Mirnoća i motivacija je izostala. Svi smo mislili na sebe, a ne na finale i svoj klub. Niti smo mi dorasli upravi, niti je tadašnja uprava dorasla vođenju nas i(li) kluba u takmičenju kao što je Kup šampiona“, ocenio je kasnije golman Milutin Šoškić, podsetivši da su igrači u Brisel putovali odvojeno (neki automobilima, neki avionom, neki vozom) i da su ga noć pred duel sa Realom tadašnji rukovodioci praktično prodali Nemcima.

Možda zbog toga Partizan nije uspeo, iako je iznenadio Real, koji je posle 1966. na narednu titulu prvaka Evrope čekao 32 godine sve dok nekadašnji napadač crno-belih Predrag Mijatović nije pogodio za 2:1 protiv Juventusa na Amsterdam areni.
„Ne verujem da bi se nešto značajno promenilo u mojoj ili klupskoj istoriji da sam tad promašio tu šansu. Nastavio bi Real Madrid da se kreće stazama uspeha. Oduvek je Partizan bio veliki klub, ali priznajem da nas je u finalu iznenadio. Pre skoro pola veka niste mogli tako lako da se informišete o protivniku, a danas zahvaljujući modernim tehnologijama znate šta se dešava u bilo kom kutku fudbalske planete“, pričao je Amaro Amansio, prilikom posete Beogradu 2010. godine, sa još jednom legendom Pakom Hentom, te 1966. kaptenom Kraljevskog kluba.

PARTIZAN – REAL MADRID 1:2 (0:0)
/Vasović 55 - Amansio 72, Serena 75/

Brisel, 11 maj 1966.
Stadion: Hejsel
Gledalaca: 60.000
Sudija: Krajtlajn (SR Nemačka)

PARTIZAN: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer.

REAL MADRID: Arakvistan, Pačin, Sančiz, Piri, De Filipe, Zoko, Serena, Amansio, Groso, Velaskez, Hento.