Дан кад је Партизан пропустио шансу да постане првак Европе!

Све би било другачије да је Васовић направио један фаул! Пре 49 година црно-бели у финалу Купа шампиона поражени од Реал Мадрида, иако су водили (1:2).

Фудбал 12.05.2015 | 00:00

Млађе генерације Партзана памте Брисел по добром, јер се Парни ваљак 2010. баш у главном граду Белгије други пут пробио до групне фазе Лиге шампиона, а оне старије не могу да прежале што на истом месту пре тачно 49 година црно-бели нису постали прваци Европе.

А могли су.

Без обзира што им је ривал у окршају за титулу био славни Реал Мадрид, пулени тадашњег тренера Абдулаха Гегића имали су све на тацни. Контролисали су дешавања на терену легендарног Хејсела, одбијали нападе шпанског гиганта, чак и повели поготком Велибора Васовића у 55. минуту и кад се чинило да ће постати први клуб из источне Европе који ће подићи Сребрну амфору - поклекли су.

Реал Мадрид, који је пре тога већ имао пет титула европског првака, а у саставу данас незамисливих 11 Шпанаца, успео је да преокрене резултат за свега три минута, головима Амара Амансија и Фернанда Серене, па је пехар уместо у Београду завршио у Шпанији. А можда би све било другачије да је пре првог поготка Реала штопера Партизаан Велибор Васовић направио фаул и зауставио продор Амансија, који је затим савладао Милутина Шошкића.

Кад су, много година касније, заљубљеници у Партизан питали популарног Васкета, зашто није прибегао том потезу, он их је прекорно погледао и одбрусио:

„На шта вам ја личим да се брукам пред целом Европом? Ја сам џентлмен, а не грубијан да бих правио сељачке фаулове“.

Данас му на том никад направљеном сељачком фаулу нико у Партизану не би замерио. Само, остаје дилема да ли би и то било довољно да се савлада Реал, јер су црно-бели били уништени изнутра, пошто је управа клуба дан уочи финала почела распродају тима који је претходно елиминисао Нант, Вердер, Спарту из Прага и Манчестер јунајтед.
„За победу у финалу било је потребно нешто више од играча. Знање, контрола и организација управе. А код нас је све било обрнуто, нико није размишљао шта ће се десити са клубом сутра, већ су мислили шта ће са собом. Почели су да нас прогањају, неколико сати пред меч су ме подигли из кревета, одвели у другу собу и показали ми будућег председника (Келна, прим. ау). То је за мене било шокантно, тужно и јадно. Мирноћа и мотивација је изостала. Сви смо мислили на себе, а не на финале и свој клуб. Нити смо ми дорасли управи, нити је тадашња управа дорасла вођењу нас и(ли) клуба у такмичењу као што је Куп шампиона“, оценио је касније голман Милутин Шошкић, подсетивши да су играчи у Брисел путовали одвојено (неки аутомобилима, неки авионом, неки возом) и да су га ноћ пред дуел са Реалом тадашњи руководиоци практично продали Немцима.

Можда због тога Партизан није успео, иако је изненадио Реал, који је после 1966. на наредну титулу првака Европе чекао 32 године све док некадашњи нападач црно-белих Предраг Мијатовић није погодио за 2:1 против Јувентуса на Амстердам арени.
„Не верујем да би се нешто значајно променило у мојој или клупској историји да сам тад промашио ту шансу. Наставио би Реал Мадрид да се креће стазама успеха. Одувек је Партизан био велики клуб, али признајем да нас је у финалу изненадио. Пре скоро пола века нисте могли тако лако да се информишете о противнику, а данас захваљујући модерним технологијама знате шта се дешава у било ком кутку фудбалске планете“, причао је Амаро Амансио, приликом посете Београду 2010. године, са још једном легендом Паком Хентом, те 1966. каптеном Краљевског клуба.

ПАРТИЗАН – РЕАЛ МАДРИД 1:2 (0:0)
/Васовић 55 - Амансио 72, Серена 75/

Брисел, 11 мај 1966.
Стадион: Хејсел
Гледалаца: 60.000
Судија: Крајтлајн (СР Немачка)

ПАРТИЗАН: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Галић, Пирмајер.

РЕАЛ МАДРИД: Араквистан, Пачин, Санчиз, Пири, Де Филипе, Зоко, Серена, Амансио, Гросо, Веласкез, Хенто.