Analiza: Evo što je srpski fudbal ''usporeni snimak'' u poređenju sa...!

Znate onaj čuveni osećaj kada odgledate neku utakmicu iz kvalitetne evropske fudbalske lige, na primer engleske Premijer lige, a onda bacite pogled, bilo na TV-u bilo sa tribina, na domaći fudbal - pa imate utisak da gledate usporeni snimak? Da, taj osećaj u kome vam bude žao što su naši baš takvi, pa onda, dok se pitate "Ali, kako, bre? Pa, i naši i oni strani idu na pripreme?", nestane više i želja da gledate ovdašnji fudbal. Dok srce ne povuče ponovo na tu stranu. Ima mnogo razloga zašto je ovi naši neretko deluju tako drugačije od elitnih evropskih igrača, klubova i liga, ali jedan bi mogao da bude naročito važan. I, ovo je priča baš o njemu.

Fudbal 22.04.2015 | 23:40

Kod nas je postalo normalno da se živi onda kada se, vekovima već, normalnim smatralo da je to vreme za spavanje. U doba u koje se do pre deset godina vraćalo iz "noćnog života" - sada se tek izlazi. I, ne treba skrivati, mnogi naši fudbaleri nisu imuni na takve provode. "Oni se bave splavarenjem, ne fudbalom", reče jednom jedan navijač "večitih", prepričavajući kako je dva sata iza noći, baš na dan te utakmice kojoj je prisustvovao, video kapitena svog kluba na ulazu u splav. Navijač je odlazio kući, a kapiten tek pristizao, iako ga je desetak sati kasnije čekao prvenstveni nastup.

Ma koliko ova priča bila iz sredine devedesetih, činjenica je da se mnogi današnji mladi sportisti koji žive u stilu "lako ćemo" odriču svog sna, misleći da će im puki fizički talenat i redovno odlaženje na treninge (makar i u bunovnom stanju) omogućiti da postanu dovoljno dobri da od fudbala i žive. Možda. Ali, u svetu to sada potpuno drugačije funkcioniše. I to toliko - da je kvalitetan san postao jedan od prioriteta vrhunskih evropskih klubova.

BBC je istraživao na tu temu i potvrdio ono što su i sami velikani sporta mnogo puta isticali, a to je da pravovremeni odlazak na spavanje i dovoljna količina sna jesu istinski uslov da vas telo i um na terenu slušaju baš kako biste mogli da poželite.

Lebron Džejms, na primer, često naglašava da mu je potrebno deset sati sna da bi se "regenerisao" i u narednom danu bio najbolji što može biti. Rodžer Federer spada u gotovo istovetne. Univrzitet Stenford, koji je svetu dao nekoliko desetina Nobelovaca, nedavno je na svojoj "Klinici za probleme sna i istraživačkoj laboratoriji" u Kaliforniji naučno dokazao na jednoj košarkaškoj ekipi da posle samo mesec dana redovnog spavanja od oko 10 sati dnevno (tačnije, noćno) prosečno, čitav tim, ima brže reakcije na teren, pogađa slobodna bacanja sa devet odsto više preciznosti, a trojke za 9,2% preciznije nego do tada.

Dodate tome da jedna burno provedena noć dovodi do narušavanja imuniteta, a tri noći bez dovoljno sna značajno obaraju nivo telesne snage - i svhatite zašto su evropski fudbalski lideri rešili da nešto preduzmu. Naročito kada su shvatili da dovoljna i pravovremena količina noćnog sna najbolje utiče na oporavak od umora.

A na vrhunskom nivou, umor je tako česta pojava zbog suludo stišnjene veze sporta i novca koja dovodi do ogromnog broja utakmica. Kada ste umorni, telo vam luči veliku količinu hormona Kortizola. A to onda dovodi do toga da telo počinje da "jede" sopstvene zalihe belančevina, što smanjuje mišićnu masu, a to - značajno povećava rizike od istegnuća mišića i njihovog pucanja. Umor dovodi i do usporavanja rada mozga, koji tako sporije komunicira sa ostalim delovima tela, pa opada kvalitet i brzina kontrole pokreta.

Naravno, ne kažemo mi da su naši fudbaleri iscrpljeni i pre nego što su istrčali na teren. Ali, kako neretko deluju baš tako, evo nekih "lekova" koji se koriste u najboljim klubovima Evrope i sveta.

BBC je za primer uzeo Nika Litlhejlsa. U pitanju je "trener za san", koji je u tome pomagao članovima Mančester junajteda sredinom devedesetih, pa engleskoj reprezentaciji (tu baš i nije bilo mnogo pomoći, zar ne?), pa pobedniku Tur de Fransa Bredliju Viginsu, pa premijerligaškim klubovima poput Sitija, Arsenala, Čelsija i Totenhema, a onda ga je pozvao i madridski Real.

Nakon što je pregledao svaku od 81 spavaće sobe koje "kraljevski klub" poseduje, i pritom usmeravao nadležne šta da urade po pitanju idealne temperature, osvetljenja, kvaliteta vazduha i samog ležaja, na malom seminaru koji je održao Ronaldu i saigračima Litlhejls se suočio sa molbom tada tek angažovanog Gereta Bejla, koji je zamolio za privatne konsultacije. Sjajni, brzonogi Velšanin je priznao da je "kao sova" - noću budan, jutra ne podnosi, tek kasno popodne je "onaj pravi". Sa malim detetom u kući, bilo je posve jasno zašto ima probleme sa onim što je stručnjak predlagao kao kvalitetno spavanje.

"Ljudi treba da shvate da im telo ima dva dvočasovna perioda u danu kada mu nivo energije pada, i to toliko da bi mu san prilično značio. Prvi put se to desi oko sat posle podneva, a drugi put se to desi oko pet popodne", priča Litlhejls i podseća na primer jednog igrača iz Mančester sitija, koji je zbog, kako je sam isticao, "visokog nivoa adrenalina", svaki put posle meča Lige šampiona ostajao do zore budan, igrajući igrice. Zaspao bi potom na kauču, ustao bi ko zna kad i bio potpuno van normalnog životnog ritma, "koristeći" tako činjenicu da dan posle utakmice nema trening.

"Sa njim je bilo jednostavno. Objasnio sam mu da se njegovom telu, hteo on to da prizna ili ne, spava od 1 do 3 popodne, kao i od 5 do 7 popodne. Sada, kada igra Ligu šampiona, a meč mu počinje u 20.45, u tri noću zaspi. Ali, budan je već u 7.30, posle čega i doručkuje. Ako i dalje oseća umor, u ona dva termina spava po 90 minuta".

Naši reprezentativci Dušan Tadić i Filip Đuričić, jedan na stalnom a drugi, za sada, na privremenom radu u Sautemptonu, mogu da vam potvrde da ono što tamo rade kada ustanu - nisu nikada, ni približno, radili dok su bili u domaćem fudbalu. A u Sautemptonu, koji se mesecima unazad naziva "otkrovenjem sezone" u Premijer ligi, svakog jutra svaki fudbaler uzima u ruke tablet-računar koji mu je dao klub, otvara aplikaciju namenjenu za jedno istraživanje i upisuju ocene za kvalitet svog sna, za raspoloženje posle buđenja, zatim ocene za ukočenost mišića i umor. Ukoliko nešto ne valja, u kontinuitetu, klub onda obaveštava igrača da će, naravno uz njegovu saglasnost, uključiti posebne uređaje koji prate funkcionisanje organizma tokom noći. Tako se dolazi, individualno, do najboljih mogućih uslova za kvalitetan san svakog pojedinca, jer se prema svakome pripremaju od jastuka, do zavesa za prozore, od temperature do...

... jednog saveta, koji nije obavezan, ali je isti za sve: sat i po pre spavanja isključite mobilne telefone i televizore, ne jedite i ne pijte ništa što ometa uranjanje u lep san (kofein, tečnosti sa mnogo šećera, masna jela - kojima treba dugo da se svare, pa održavaju (pre)visoku temperaturu tela, a ona - usporava proces ulaska u san.

Kada biste onog stručnjaka, Nika Litlhejlsa, upitali za neki konkretan savet, recept ovog stručnjaka kog angažuje evropska fudbalska elita, njegov recept za kvalitetan san, u skraćenom obliku, glasi otprilike ovako:

- Ljudi spavaju u pet faza, koje se ponavljaju na svakih 90 minuta. Pet ciklusa od po sat i po znači - sedam i po sati sna, što je dovoljno za prosečnu odraslu osobu
- Pripremite se da za sat i po zaspite tako što ćete isključiti televizore, mobilne telefone i druge uređaje koji emituju baš jaku svetlost
- Istuširajte se pre spavanja, jer je telu uvek lakše da zaspi ako je prethodno rashlađeno
. To važi i za temperaturu sobe, za idealan san - idealna temperatura u sobi je od 16 do 18 stepeni
- Ukoliko volite, popijte čašu toplog mleka pre odlaska u krevet. U njemu impa triptofana, koji pomaže da se u našim telima aktiviraju serotonin i melatonin, kojima san i otpočinje

I, da se vratimo mi na naš fudbal. Za razliku od onih evropskih velikana koji imaju baš mnogo novca, poput premijerligaških klubova koji u potrazi za savršenim rezultatima i novim količinama zarade, rade neke neverovatne stvari (Junajted je kupio kapsule za spavanje, u koje fudbaleri leti mogu da uskoče između jutarnjeg i popodnevnog treninga kako bi dremnuli; Siti je opremio sobe svojih igrača sa posebnim, zelenim tapetama koje pomažu ulazak u san, a u Liverpulu pokrete Lazara Markovića i drugara medicinsko osoblje neretko prati tokom spavanja uz pomoć posebnih narukvica, a sve kako bi utvrdili šta im to eventualno smeta da bi se probudili orni i spremni za vrhunska dostignuća), kod nas stvari stoje malko drugačije.

Ne, nećemo sad ovde o splavovima i noćnom životu kojim se preporučujemo svetu kao atraktivna destinacija. Ovde ćemo samo o našem fudbalu. I to vrlo kratko, koristeći Njegoševe reči iz Gorskog vijenca.

"Crni dane, a crna sudbino!", kao da izgovaraju neki naši fudbaleri kad ustanu i krenu na utakmicu, neretko nesvesni (ne svojom krivicom, jer neko mora i da ih uputi u to) koliko radosnog i kvalitetnog života donosi kvalitetan san, a koliko toga lošeg donosi onaj drugi, neredovni i kratki, zapravo - umrtvljujući.

I, dok oni tako izgledaju na terenu i igraju, svi ostali, koji ih godinama gledaju i lupaju se po čelu, budni čekaju da prestane da važi stih:

"Moje pleme snom mrtvijem spava".