Анализа: Ево што је српски фудбал ''успорени снимак'' у поређењу са...!

Знате онај чувени осећај када одгледате неку утакмицу из квалитетне европске фудбалске лиге, на пример енглеске Премијер лиге, а онда баците поглед, било на ТВ-у било са трибина, на домаћи фудбал - па имате утисак да гледате успорени снимак? Да, тај осећај у коме вам буде жао што су наши баш такви, па онда, док се питате "Али, како, бре? Па, и наши и они страни иду на припреме?", нестане више и жеља да гледате овдашњи фудбал. Док срце не повуче поново на ту страну. Има много разлога зашто је ови наши неретко делују тако другачије од елитних европских играча, клубова и лига, али један би могао да буде нарочито важан. И, ово је прича баш о њему.

Фудбал 22.04.2015 | 23:40

Код нас је постало нормално да се живи онда када се, вековима већ, нормалним сматрало да је то време за спавање. У доба у које се до пре десет година враћало из "ноћног живота" - сада се тек излази. И, не треба скривати, многи наши фудбалери нису имуни на такве проводе. "Они се баве сплаварењем, не фудбалом", рече једном један навијач "вечитих", препричавајући како је два сата иза ноћи, баш на дан те утакмице којој је присуствовао, видео капитена свог клуба на улазу у сплав. Навијач је одлазио кући, а капитен тек пристизао, иако га је десетак сати касније чекао првенствени наступ.

Ма колико ова прича била из средине деведесетих, чињеница је да се многи данашњи млади спортисти који живе у стилу "лако ћемо" одричу свог сна, мислећи да ће им пуки физички таленат и редовно одлажење на тренинге (макар и у буновном стању) омогућити да постану довољно добри да од фудбала и живе. Можда. Али, у свету то сада потпуно другачије функционише. И то толико - да је квалитетан сан постао један од приоритета врхунских европских клубова.

ББЦ је истраживао на ту тему и потврдио оно што су и сами великани спорта много пута истицали, а то је да правовремени одлазак на спавање и довољна количина сна јесу истински услов да вас тело и ум на терену слушају баш како бисте могли да пожелите.

Леброн Џејмс, на пример, често наглашава да му је потребно десет сати сна да би се "регенерисао" и у наредном дану био најбољи што може бити. Роџер Федерер спада у готово истоветне. Униврзитет Стенфорд, који је свету дао неколико десетина Нобеловаца, недавно је на својој "Клиници за проблеме сна и истраживачкој лабораторији" у Калифорнији научно доказао на једној кошаркашкој екипи да после само месец дана редовног спавања од око 10 сати дневно (тачније, ноћно) просечно, читав тим, има брже реакције на терен, погађа слободна бацања са девет одсто више прецизности, а тројке за 9,2% прецизније него до тада.

Додате томе да једна бурно проведена ноћ доводи до нарушавања имунитета, а три ноћи без довољно сна значајно обарају ниво телесне снаге - и свхатите зашто су европски фудбалски лидери решили да нешто предузму. Нарочито када су схватили да довољна и правовремена количина ноћног сна најбоље утиче на опоравак од умора.

А на врхунском нивоу, умор је тако честа појава због сулудо стишњене везе спорта и новца која доводи до огромног броја утакмица. Када сте уморни, тело вам лучи велику количину хормона Кортизола. А то онда доводи до тога да тело почиње да "једе" сопствене залихе беланчевина, што смањује мишићну масу, а то - значајно повећава ризике од истегнућа мишића и њиховог пуцања. Умор доводи и до успоравања рада мозга, који тако спорије комуницира са осталим деловима тела, па опада квалитет и брзина контроле покрета.

Наравно, не кажемо ми да су наши фудбалери исцрпљени и пре него што су истрчали на терен. Али, како неретко делују баш тако, ево неких "лекова" који се користе у најбољим клубовима Европе и света.

ББЦ је за пример узео Ника Литлхејлса. У питању је "тренер за сан", који је у томе помагао члановима Манчестер јунајтеда средином деведесетих, па енглеској репрезентацији (ту баш и није било много помоћи, зар не?), па победнику Тур де Франса Бредлију Вигинсу, па премијерлигашким клубовима попут Ситија, Арсенала, Челсија и Тотенхема, а онда га је позвао и мадридски Реал.

Након што је прегледао сваку од 81 спаваће собе које "краљевски клуб" поседује, и притом усмеравао надлежне шта да ураде по питању идеалне температуре, осветљења, квалитета ваздуха и самог лежаја, на малом семинару који је одржао Роналду и саиграчима Литлхејлс се суочио са молбом тада тек ангажованог Герета Бејла, који је замолио за приватне консултације. Сјајни, брзоноги Велшанин је признао да је "као сова" - ноћу будан, јутра не подноси, тек касно поподне је "онај прави". Са малим дететом у кући, било је посве јасно зашто има проблеме са оним што је стручњак предлагао као квалитетно спавање.

"Људи треба да схвате да им тело има два двочасовна периода у дану када му ниво енергије пада, и то толико да би му сан прилично значио. Први пут се то деси око сат после поднева, а други пут се то деси око пет поподне", прича Литлхејлс и подсећа на пример једног играча из Манчестер ситија, који је због, како је сам истицао, "високог нивоа адреналина", сваки пут после меча Лиге шампиона остајао до зоре будан, играјући игрице. Заспао би потом на каучу, устао би ко зна кад и био потпуно ван нормалног животног ритма, "користећи" тако чињеницу да дан после утакмице нема тренинг.

"Са њим је било једноставно. Објаснио сам му да се његовом телу, хтео он то да призна или не, спава од 1 до 3 поподне, као и од 5 до 7 поподне. Сада, када игра Лигу шампиона, а меч му почиње у 20.45, у три ноћу заспи. Али, будан је већ у 7.30, после чега и доручкује. Ако и даље осећа умор, у она два термина спава по 90 минута".

Наши репрезентативци Душан Тадић и Филип Ђуричић, један на сталном а други, за сада, на привременом раду у Саутемптону, могу да вам потврде да оно што тамо раде када устану - нису никада, ни приближно, радили док су били у домаћем фудбалу. А у Саутемптону, који се месецима уназад назива "откровењем сезоне" у Премијер лиги, сваког јутра сваки фудбалер узима у руке таблет-рачунар који му је дао клуб, отвара апликацију намењену за једно истраживање и уписују оцене за квалитет свог сна, за расположење после буђења, затим оцене за укоченост мишића и умор. Уколико нешто не ваља, у континуитету, клуб онда обавештава играча да ће, наравно уз његову сагласност, укључити посебне уређаје који прате функционисање организма током ноћи. Тако се долази, индивидуално, до најбољих могућих услова за квалитетан сан сваког појединца, јер се према свакоме припремају од јастука, до завеса за прозоре, од температуре до...

... једног савета, који није обавезан, али је исти за све: сат и по пре спавања искључите мобилне телефоне и телевизоре, не једите и не пијте ништа што омета урањање у леп сан (кофеин, течности са много шећера, масна јела - којима треба дуго да се сваре, па одржавају (пре)високу температуру тела, а она - успорава процес уласка у сан.

Када бисте оног стручњака, Ника Литлхејлса, упитали за неки конкретан савет, рецепт овог стручњака ког ангажује европска фудбалска елита, његов рецепт за квалитетан сан, у скраћеном облику, гласи отприлике овако:

- Људи спавају у пет фаза, које се понављају на сваких 90 минута. Пет циклуса од по сат и по значи - седам и по сати сна, што је довољно за просечну одраслу особу
- Припремите се да за сат и по заспите тако што ћете искључити телевизоре, мобилне телефоне и друге уређаје који емитују баш јаку светлост
- Истуширајте се пре спавања, јер је телу увек лакше да заспи ако је претходно расхлађено
. То важи и за температуру собе, за идеалан сан - идеална температура у соби је од 16 до 18 степени
- Уколико волите, попијте чашу топлог млека пре одласка у кревет. У њему импа триптофана, који помаже да се у нашим телима активирају серотонин и мелатонин, којима сан и отпочиње

И, да се вратимо ми на наш фудбал. За разлику од оних европских великана који имају баш много новца, попут премијерлигашких клубова који у потрази за савршеним резултатима и новим количинама зараде, раде неке невероватне ствари (Јунајтед је купио капсуле за спавање, у које фудбалери лети могу да ускоче између јутарњег и поподневног тренинга како би дремнули; Сити је опремио собе својих играча са посебним, зеленим тапетама које помажу улазак у сан, а у Ливерпулу покрете Лазара Марковића и другара медицинско особље неретко прати током спавања уз помоћ посебних наруквица, а све како би утврдили шта им то евентуално смета да би се пробудили орни и спремни за врхунска достигнућа), код нас ствари стоје малко другачије.

Не, нећемо сад овде о сплавовима и ноћном животу којим се препоручујемо свету као атрактивна дестинација. Овде ћемо само о нашем фудбалу. И то врло кратко, користећи Његошеве речи из Горског вијенца.

"Црни дане, а црна судбино!", као да изговарају неки наши фудбалери кад устану и крену на утакмицу, неретко несвесни (не својом кривицом, јер неко мора и да их упути у то) колико радосног и квалитетног живота доноси квалитетан сан, а колико тога лошег доноси онај други, нередовни и кратки, заправо - умртвљујући.

И, док они тако изгледају на терену и играју, сви остали, који их годинама гледају и лупају се по челу, будни чекају да престане да важи стих:

"Моје племе сном мртвијем спава".