Priča: Luka, Fabio, Antonio - stara garda Kalča!

Njih trojica su, eto, najbolji domaći strelci Serije A, uprkos tome – ili zahvaljujući tome? – što su dvojica rođena još sedamdesetih, a jedan je već odavno zagazio u četvrtu deceniju života. Kako se ono na italijanskom kaže „Bez starca...“ ?

Fudbal 22.03.2015 | 09:20

Svi tabui su odavno srušeni – danas svako može da bude i muško i žensko, da vodi ljubav kako hoće, da nosi roze kopačke i da izgleda kao metro, lamber ili koji već drugi seksualac, samo je starost ostala nepoželjna, prokužena; svi se trude da izgledaju ili makar deluju mlađe; samo je starost ružna reč koju skrivamo eufemizmima poput „iskustva“...

O kako se to lepo vidi u fudbalu – nekada su zvezde imale duži rok trajanja od jogurta u tetrapaku i stotinjak „šerova“ na portalima, majstori se nisu pitali za godine, baš kao ni dame i mogao je i sa 34 leta jedan Zizu da bude najveća zvezda igre na planeti.

Danas je starost nepoželjna u fudbalu, igra je prebrza i previše naporna za majstore koji umeju, ali ne umeju ili tek neće hitro, danas se Mohikanci koji brane čast „đedova“ – a da ne stoje između dve stative – mogu izbrojati na prste jedne ruke, a da čestito i ne raširite prste.

I uglavnom stanuju na Apeninima.

Neće ovo, ne brinite, biti još jedna nostalgična priča o „Kalču kakav je nekad bio“, iako držim da takvih tekstova nikad neće biti napisano dovoljno, pošto je reč o epohi jednako značajnoj po istoriju fudbala kao što je Drugi svetski rat bio po istoriju sveta.

Ne, ovo je piccola storia o Kalču kakav je danas, o nekoliko majstora koji odolevaju krštenici, Fondu PIO i, krucijalno, odolevaju svim tim klincima što iz sedmice u sedmicu traže nove talente, nestrpljivi kao da igraju igricu, gde je dovoljno da kliknu „continue“ i neki golobradi gologuzan će iskočiti, spreman da nas sve impresionira.

Neposredni povod je, naravno, veliki Luka Toni, koji je prošlog vikenda s dva gola potopio Benitezov Napoli, i potom dobio zasluženu posvetu na portalu MOZZART Sporta, ali ima ih još bar dva komada.

Njih trojica su, eto, najbolji domaći strelci Serije A, uprkos tome – ili zahvaljujući tome? – što su dvojica rođena još sedamdesetih, a jedan je već odavno zagazio u četvrtu deceniju života.

Ovaj triling zajedno je postigao 33 gola u dosadašnjem toku prvenstva, uprkos tome – ili, postajem već dosadan, zahvaljujući tome? – što skupa imaju više od stotinu godina.

Kako se ono na italijanskom kaže „Bez starca...“ ?

Druga dvojica su, dakako, Antonio di Natale, poznat i kao najbolji igrač svih vremena za kojeg niko nikada nije rekao da je najbolji igrač svih vremena i spektakularni povratnik u svoj ljubljeni Torino, Fabio Kvaljarela, koji je na drugom kraju grada, onom crno-belom i, priča se, manje voljenom na severu Italije, izgledao kao da se nikada neće zaista uklopiti.

Njih trojica samo su deputati, ali ne i jedini pokazatelj visoke tolerancije italijanskog fudbala spram „penzosa“, pošto svega tri kapitena klubova Serije A imaju manje od 30 godina.

Ta se tolerancija, naravno, može tumačiti dvojako: ona je u isto vreme i deo šmeka i pokazna vežba posrtanja nekada najjače evropske lige. Ako su vam najveće zvezde i dalje momci koji su žarili i palili i pre Kalčopolija, onda je to krunski dokaz da se Kalčo nije oporavio od šoka i skandala; a opet, ako je negde preživeo vic, majstorstvo, potreba da se ne trči najviše, već uradi najviše, i taj tako italijanski, južnjački osećaj da „nije preša“, to je slučaj na fudbalskoj „čizmi“...

Italijani će, naravno, reći i da je problem što ne postoji ta „srednja generacija“, što dugo nije bilo špica koji bi mogao da stane u kopačke Tonija i Di Natalea – o Monteli ili Inzagiju da ne pričamo – i prava je sreća, za budućnost Azura, što Manolo Gabijadini i Simone Zaza izgledaju kao da su najzad kalibar, nakon godina i godina u kojima smo od Kasana, Rosija ili Borijela uzaludno očekivali da odrastu i pretvore se u zvezde.

Za Kasana je najveća grehota, ali to je već potpuno drugi par rukava...

A dok se to ne dogodi, dok neki novi momci ne opčine neki novi Kalčo – i možda ga vrate tamo gde je nekada bio, pa će i nostalgični tekstovi koje je MOZZART Sport, iz sasvim razumljivih razloga, počeo svesrdno da gaji, postati potpuno pase – pustite nas da uživamo, još makar sezonu-dve, dok ih ne oteraju sa velike scene, u majstorijama stare garde.

Luka, Fabio, Antonio – siete davvero grandi!