Ne branim za Srbiju zbog ''muške frizure''!

Ovo je trebalo da bude jedna sasvim obična priča o golmanu u ženskom fudbalu. Naravno, to nije moguće jer je naša sagovornica Ljilja - posebna. Podjednako posebna na fudbalskom terenu kao i Murinjo, Ferguson, Ronaldo, Mesi...

Ljiljana Gardijan (26), čuvar mreže subotičkog Spartaka, nedavno je sa kolegenicom Anom Ivanov, ispisala istoriju ženskog fudbala, jer na 11 utakmica nisu primile nijedan pogodak u jesenjoj polusezoni. Gol razlika kluba iz Subotice, lidera na tabeli Prve ženske lige, iznosi neverovatnih 58:0, a Ljilja, sigurno najbolji srpski golman, je bez nastupa u ženskoj reprezentaciji preko tri godine!?

Logično i prvo pitanje za našu gošću bilo je “zašto?”, a onda smo dobili neverovatan odgovor.

- Samo i isključivo jer je tako odlučila selektorka Suzana Stanojević. Namerno neće da me zove u nacionalni tim, iako sam bila reprezentativka u svim mlađim kategorijama. U seniorskoj, međutim, otkako je nasledila Pericu Krstića pre tri godine, nisam pozvana nijednom, ni na kamp, a ni na pripreme – otkriva nam Ljilja.

Ipak, najviše nas je frapirao razlog zbog kojeg najbolji golman u ženskom fudbalu ne može da brani za nacionalni tim.

- Pre tri godine, imale smo sastanak u Savezu, na kojem sam zatražila objašnjenje za izostavljanje sa spiska, a onda sam se šokirala. Selektorka mi je doslovce u lice rekla da neću biti pozvana sve dok ne pustim dugu kosu?! Rekla je da joj smeta što nosim kratku kosu, da to nimalo nije ženstveno i da me ne želi u timu sve dok ne promenim frizuru. Naravno, nije mi padalo na pamet, jer ne volim dugu kosu i od tada me ne poziva u reprezentaciju. Dugo su iz Spartaka molili Suzanu da promeni tu odluku, ali ona neće. Kaže da će raditi šta joj je volja, i tako sam dospela u paradoks da moja rezerva u klubu, uredno dobija poziv pre mene - priča sa nevericom Ljiljana.

Devojka koja je rođena u Šibeniku, a odrasla u Karađorđevu, nadomak Zrenjanina, ne krije da je ranije bila problematična i da je često bežala sa priprema Spartaka. Međutim, kune se da nikada to nije radila dok je igrala za reprezentaciju.

- Nije me sramota da javno kažem da sam ranije bila velika budala! Branila sam u Slogi iz Zemuna i znao je često da me povuče beogradski život. Bežala sam iz Subotice kako bih izlazila u noćne klubove po prestonici. Družila sam se sa svima, i sa glumcima, pevačima, sportistima... Ne krijem to i ne stidim se ničega. Znala sam čak i da se pobijem s muškarcima! Završila sam jednom čak i u MUP-u u ulici 29. novembra posle tuče sa obezbeđenjem u klubu, a inspektor me pita: ”Ćero, što ti to treba?”. Ali, više to ne radim, zapravo već tri godine ne pravim s***a. Smirila sam se, naučila sam lekcije, idem dalje hrabro kroz život - u dahu nam priča Ljilja.

Gardijanova ne krije da je zadovoljna statusom u Spartaku, gde kako kaže, ima bolje uslove nego mnogi fudbaleri u muškoj Superligi.

- Stvarno je lepo igrati u Subotici. Plata je redovna, svakoga meseca, kirija je uredno plaćena. Ne znam da li igrači u muškom fudbalu imaju bolje uslove od nas, mislim da ne. A ženski klub Spartak nema veze sa muškim, sami se borimo za svoje finansije i uspevamo, jer igramo i Ligu šampiona - kaže simpatična i harizmatična golmanka.

Ljiljana kaže da su joj dve najbolje drugarice takođe sportistkinje.

- Marija Ilić Pujol, moja sigračica iz Spartaka, jeste najjači lik. Mnogo je volim, a po prirodi smo prinuđene na saradnju, jer je ona defanzivac, a ja golman i moramo da „vadimo“ jedna drugu. Takođe, i Sofija Nedić, odbojkašica Spartaka, mi je jako dobra drugarica. Obožavam je - kroz smeh će naša sagovornica.

O Ljiljinoj formi brine Nikola Dakić, trener golmana u Spartaku koji spada među 16 najboljih stručnjaka u Evropi.

- Sjajan je tip, nedavno je ušao u postupak za dobijanje A licence u UEFA, specijalizovane za trenere golmana, i to takođe govori koliko je dobar - kaže Ljilja.

Ljilja nam je ispričala i još jednu sitnu “podvalu” iz klinačkih dana:

- Sa dečacima sam igrala i branila na turnirima. Protivnici nisu imali pojma da sam devojčica. Danas to ređe radim.

Ljiljin lični cilj je da u drugom delu sezone zadrži oreol nesavladivosti i od leta pronađe angažman u inostranstvu.

- Nadam se da će mi bog dati snage i zdravlja da nastavim sa ovim odbranama. Ponosna sam na minutažu bez primljenog gola. Nije baš da nemam posla, pomučim se ponekad, ali verujem da će mi se to sve isplatiti. Volela bih da na kraju sezone napustim Spartak i odem na zapad, recimo u Nemačku - zaključuje sjajni čuvar mreže “golubica”.