Не браним за Србију због ''мушке фризуре''!

Ово је требало да буде једна сасвим обична прича о голману у женском фудбалу. Наравно, то није могуће јер је наша саговорница Љиља - посебна. Подједнако посебна на фудбалском терену као и Мурињо, Фергусон, Роналдо, Меси...

Љиљана Гардијан (26), чувар мреже суботичког Спартака, недавно је са колегеницом Аном Иванов, исписала историју женског фудбала, јер на 11 утакмица нису примиле ниједан погодак у јесењој полусезони. Гол разлика клуба из Суботице, лидера на табели Прве женске лиге, износи невероватних 58:0, а Љиља, сигурно најбољи српски голман, је без наступа у женској репрезентацији преко три године!?

Логично и прво питање за нашу гошћу било је “зашто?”, а онда смо добили невероватан одговор.

- Само и искључиво јер је тако одлучила селекторка Сузана Станојевић. Намерно неће да ме зове у национални тим, иако сам била репрезентативка у свим млађим категоријама. У сениорској, међутим, откако је наследила Перицу Крстића пре три године, нисам позвана ниједном, ни на камп, а ни на припреме – открива нам Љиља.

Ипак, највише нас је фрапирао разлог због којег најбољи голман у женском фудбалу не може да брани за национални тим.

- Пре три године, имале смо састанак у Савезу, на којем сам затражила објашњење за изостављање са списка, а онда сам се шокирала. Селекторка ми је дословце у лице рекла да нећу бити позвана све док не пустим дугу косу?! Рекла је да јој смета што носим кратку косу, да то нимало није женствено и да ме не жели у тиму све док не променим фризуру. Наравно, није ми падало на памет, јер не волим дугу косу и од тада ме не позива у репрезентацију. Дуго су из Спартака молили Сузану да промени ту одлуку, али она неће. Каже да ће радити шта јој је воља, и тако сам доспела у парадокс да моја резерва у клубу, уредно добија позив пре мене - прича са неверицом Љиљана.

Девојка која је рођена у Шибенику, а одрасла у Карађорђеву, надомак Зрењанина, не крије да је раније била проблематична и да је често бежала са припрема Спартака. Међутим, куне се да никада то није радила док је играла за репрезентацију.

- Није ме срамота да јавно кажем да сам раније била велика будала! Бранила сам у Слоги из Земуна и знао је често да ме повуче београдски живот. Бежала сам из Суботице како бих излазила у ноћне клубове по престоници. Дружила сам се са свима, и са глумцима, певачима, спортистима... Не кријем то и не стидим се ничега. Знала сам чак и да се побијем с мушкарцима! Завршила сам једном чак и у МУП-у у улици 29. новембра после туче са обезбеђењем у клубу, а инспектор ме пита: ”Ћеро, што ти то треба?”. Али, више то не радим, заправо већ три године не правим с***а. Смирила сам се, научила сам лекције, идем даље храбро кроз живот - у даху нам прича Љиља.

Гардијанова не крије да је задовољна статусом у Спартаку, где како каже, има боље услове него многи фудбалери у мушкој Суперлиги.

- Стварно је лепо играти у Суботици. Плата је редовна, свакога месеца, кирија је уредно плаћена. Не знам да ли играчи у мушком фудбалу имају боље услове од нас, мислим да не. А женски клуб Спартак нема везе са мушким, сами се боримо за своје финансије и успевамо, јер играмо и Лигу шампиона - каже симпатична и харизматична голманка.

Љиљана каже да су јој две најбоље другарице такође спортисткиње.

- Марија Илић Пујол, моја сиграчица из Спартака, јесте најјачи лик. Много је волим, а по природи смо принуђене на сарадњу, јер је она дефанзивац, а ја голман и морамо да „вадимо“ једна другу. Такође, и Софија Недић, одбојкашица Спартака, ми је јако добра другарица. Обожавам је - кроз смех ће наша саговорница.

О Љиљиној форми брине Никола Дакић, тренер голмана у Спартаку који спада међу 16 најбољих стручњака у Европи.

- Сјајан је тип, недавно је ушао у поступак за добијање А лиценце у УЕФА, специјализоване за тренере голмана, и то такође говори колико је добар - каже Љиља.

Љиља нам је испричала и још једну ситну “подвалу” из клиначких дана:

- Са дечацима сам играла и бранила на турнирима. Противници нису имали појма да сам девојчица. Данас то ређе радим.

Љиљин лични циљ је да у другом делу сезоне задржи ореол несавладивости и од лета пронађе ангажман у иностранству.

- Надам се да ће ми бог дати снаге и здравља да наставим са овим одбранама. Поносна сам на минутажу без примљеног гола. Није баш да немам посла, помучим се понекад, али верујем да ће ми се то све исплатити. Волела бих да на крају сезоне напустим Спартак и одем на запад, рецимо у Немачку - закључује сјајни чувар мреже “голубица”.