Oprezno sa lijekovima!

Medikamente ne bi trebalo da uzimate na svoju ruku. Korišćenje brufena i aspirina bez nadzora lekara, može da izazove krvarenje u želucu. Trudnice ne bi trebalo same sebi da „prepisuju“ terapije.

Zdravlje 14.10.2014 | 11:37

Uzimanje lekova na svoju ruku postala je praksa, koji ljudi u Srbiji često koriste. Iako propisi nalažu da se bez recepta većina medikamenata ne može dobiti, realnost je sasvim drugačija. Andol, aspirin, bromazepam, brufen, vitaminski preparati i antibiotici, mogu da se nabave na svakom ćošku i piju uglavnom bez prethodne konsultacije sa lekarom.

Jednostavno, postalo je društveno prihvatljivo da sami sebi „prepišemo“ lekove. Koliko je njihova preterana i nekontrolisana upotreba štetna i da li smo baš nacija sklona tabletomaniji, objašnjava specijalista farmakologije, kliničke farmakologije i toksikologije profesor dr Milica Prostran:

- Samoinicijativno uzimanje lekova nije naš izum. To rade u svim zemljama, jedino što se zna šta može da se izda na lični zahtev, a za šta mora da postoji recept. Recimo, ako se koristi brufen protiv bolova, od 400 miligrama može da se da bez recepta, a ako je jačina veća trebalo bi uz recept.

Naravno, kratkotrajne bolove u mišićima ili glavobolju ne morate da trpete, već uzmite neki analgetik. Ali, ako takvo stanje postane dugoročno, treba otići lekaru. Što se tiče učestalosti ne valja preterivati, jer bez obzira na efikasnost, često uzimanje može da izazove krvarenje u želucu. Isto se odnosi i na aspirin. Za neke kardiovaskularne bolesti, doze od sto miligrama su obavezne. S druge strane, ukoliko postoji još neka druga prateća bolest, lek može da izazove krvarenje. Upravo iz tih razloga je neophodna konsultacija sa lekarom.

* Mnogi samoinicijativno piju antibiotike?

- Uzimanje antibiotika na svoju ruku apsolutno nije preporučljivo. Kao vid terapije mogu da se koriste isključivo na recept. Uzimanje antibitika na tri dana radi suzbijanja kašlja i drugih pratećih simptoma vezanih za prehlade, grip i druge najčešće sezonske bolesti koje napadaju disajne puteve, potpuno je kontraproduktivno.

Samo uzimanjem antibiotika od pet do sedam dana za veći broj indikacija se ukida rezistencija, odnosno otpornost na bakterije. Mišljenje lekara je važno i zbog drugih lekova koji u sadejstvu stvaraju određene interakcije, u vidu neželjenih efekata. Što je veći broj lekova, to je veći broj interakcija u smislu pojačavanja dejstva jednog ili smanjivanja drugog. Uz to, mora da se vodi računa i o uzimanju određenih namirnica koje dovode do kolizije sa pojedinim antibioticima.

Primera radi, prilikom uzimanja tetraciklina nikako ne sme da se konzumira mleko u bilo kom obliku, jer potire njegovo delovanje. Isto se odnosi i na oralne antikoagulantne lekove. Zbog vitamina K nije poželjno uzimati zelenu salati, jer se stvara loša interakcija. Doduše, novi antikoagulantni lekovi dabigatron efeksilat, apiksaban i rivaroksaban, nemaju interakciju sa hranom.

* A šta je sa suplementima?

- Za lakše tegobe kao što su blage glavobolje i blagi bolovi u grlu mogu da se uzimaju vitaminski suplementi i analgetici. Sa sokovima, zbog šećera, treba biti oprezan, a na antibiotike zaboraviti! Suplemente, zapravo, treba racionalno koristiti. Velike doze vitamina od 500 do 1.000 miligrama nisu racionalne, jer se sve to izlučuje preko bubrega.

Recimo, velike doze vitamina C mogu da dovedu do stvaranja kamenčića u bubregu. Zapravo, suplementi mogu da se uzimaju tek pošto se detaljno pročita uputstvo da bi se videlo šta sadrže, a i zbog delovanja na lekove koji su u obaveznoj terapiji. Sok od grejpfruta, primera radi, može da menja ulogu imunosupresivnih lekova, jer koči određene enzime u jetri.

* Ko je u populaciji posebno osetljiv kod ovakvog načina lečenja?
- Trudnice bi generalno trebalo da izbegavaju lekove, a posebno u prva tri meseca. U tom periodu dolazi do organogeneze ploda, odnosno stvaranja organa i čula. Ako trudnica ima neku hroničnu bolest, naravno da će uzimati određene lekove, ali pod striktnim nadzorom lekara.

Deca do 18 godina takođe su posebno osetljiva kategorija i kod njih mora da se vodi računa i o dozama leka i o režimu doziranja. To je zato što veliki broj medikamenata za decu nije prošao klinička ispitivanja u praksi, kao što je to slučaj sa odraslim pacijentima, pa neželjena dejstva nekada i mogu da se očekuju. Tek sada Evropska agencija za lekove je dozvolila strogo kontrolisana klinička ispitivanja na najmlađim pacijentima.

* A kada je reč o starijim osobama?

- Starije osobe uglavnom imaju više udruženih bolesti, zbog čega je količina lekova koje piju velika. Njima se tek ne preporučuje samoinicijativno uzimanje bilo kakvog leka bez konsultacije sa lekarom. Zbog različitih doza i karakteristika neželjena dejstva su neminovna.

Veliki broj lekova tokom vremena dovodi do poremećaja krvnog pritiska, padova i lomova kukova i drugih dugih kostiju. Iako zvuči neverovatno, pojedini teški hronični bolesnici dnevno uzimaju čak 16 različitih lekova, pa se lako može pretpostaviti da su izvesna neželjena dejstva očekivana. Za njih lekar ima presudnu važnost.

PRINCIP NEZAMENLjIVOSTI
Kod pojedinih grupa lekova mora da se poštuje princip nezamenljivosti. To znači da apotekar ne sme da ponudi drugi lek, ukoliko ne poseduje onaj, koji je uredno napisan na receptu. Princip nezamenljivosti odnosi se na antiepileptike, antipsihotike, antiaritmike i imunosupresive.

Jer, iako pripadu istoj grupi lekova, preparati mogu da se razlikuju po količini i kvalitetu aktivne, kao i pomoćnih supstanci. Ovo je posebno važno za decu, kao u slučaju epilepsije, gde lekar precizno odredi odgovarajući antiepileptik. Takva terapija apsolutno ne sme da se menja, bez znanja lekara.

Izvor: Novosti