Život Vladimira Beare - 4. deo

Tajna mog uspeha je u talentu, velikoj upornosti i solidnom životu. Ali zahvaljujući i Hajduku i novoj sredini i supruzi koji su umeli da me shvate u najtežim trenucima - pričao je legendarni golman.

Fudbal 16.08.2014 | 22:00

Na početku ove serije o Vladimiru Beari naznačeno je da je "Sport" 1955. prvi otkrio njegovo tajno beogradsko skrovište kada je ostavio matični Hajduk (Split) da bi, sedmog dana po dolasku u naš glavni grad, trećeg jula potpisao za Crvenu zvezdu.

Prvi intervju štampan je na, ondašnjem, velikom formatu našeg lista sa pet povećih fotografija, posle seanse koja je trajala skoro sat vremena.

Sada ga ponavo objavljujemo, u nešto skraćenom obliku, bez postavljanih pitanja...

Tajna mog uspeha je u talentu, velikoj upornosti i solidnom životu. Ali zahvaljujući i Hajduku i novoj sredini i supruzi koji su umeli da me shavte u najtežim trenucima.

Mislim da sam pružio jednu od najboljih igara u dresu sa državnim grbom u prestonici Velsa Kardifu. Pobedili smo 3:1. Čuveni Ford prodro je u naš kazneni prostor i snažno šutirao, lopta je pogodila stativu. Bio sam na zemlji. On je povratnu loptu poslao u nebranjeni deo mreže. Munjevito sam reagovao i uspeo da je uhvatim.To mi je najuspešnija odbrana u karijeri.

Gol koji me je najviše razočarao bio je onaj u Parizu protiv Francuza 1955, kada je naša odbrana podbacila, a protivnik šutirao glavom o zemlju. Bacio sam se, ali me je lopta udarila u rame i prešla preko crte.

Od protivnika najviše cenim Mađare Cibora, Šandora i Puškaša, pa i Austrijance Melhiora i Probsta.

Među najveće fudbalere ubrojio bih "večitog mladića" Engleza Stenlija Metjusa i odmah za njim Di Stefana.

Stalno se pominje moja odbrana protiv Engleza u Londonu 1950. kada smo igrali 2:2, ali to je bilo doba moje afirmacije.

U sportu kojim se bavim ne volim nesolidan način života. Zato sam ogorčen kada čujem da neko od mlađih igrača nije skroman.

Poručio bih gledaocima, pre svega, da se ne nerviraju, jer će uvek biti i dobrih i slabih utakmica. Kad nas bodre neka to čine kada nam je najteže.

Kada bi mi ponudili da budem savezni kapiten da bih ostavku!

Od naših glumaca najviše mi se sviđa Ljuba Tadić, od stranih Ava Gardner i Klerk Gebl.

Ne bojim se budućnosti i onoga što dolazi, samo bih želeo da se malo više povede računa o stvarnim mogućnostima i formi igrača.