Живот Владимира Беаре - 4. део

Тајна мог успеха је у таленту, великој упорности и солидном животу. Али захваљујући и Хајдуку и новој средини и супрузи који су умели да ме схвате у најтежим тренуцима - причао је легендарни голман.

Фудбал 16.08.2014 | 22:00

На почетку ове серије о Владимиру Беари назначено је да је "Спорт" 1955. први открио његово тајно београдско скровиште када је оставио матични Хајдук (Сплит) да би, седмог дана по доласку у наш главни град, трећег јула потписао за Црвену звезду.

Први интервју штампан је на, ондашњем, великом формату нашег листа са пет повећих фотографија, после сеансе која је трајала скоро сат времена.

Сада га понаво објављујемо, у нешто скраћеном облику, без постављаних питања...

Тајна мог успеха је у таленту, великој упорности и солидном животу. Али захваљујући и Хајдуку и новој средини и супрузи који су умели да ме схавте у најтежим тренуцима.

Мислим да сам пружио једну од најбољих игара у дресу са државним грбом у престоници Велса Кардифу. Победили смо 3:1. Чувени Форд продро је у наш казнени простор и снажно шутирао, лопта је погодила стативу. Био сам на земљи. Он је повратну лопту послао у небрањени део мреже. Муњевито сам реаговао и успео да је ухватим.То ми је најуспешнија одбрана у каријери.

Гол који ме је највише разочарао био је онај у Паризу против Француза 1955, када је наша одбрана подбацила, а противник шутирао главом о земљу. Бацио сам се, али ме је лопта ударила у раме и прешла преко црте.

Од противника највише ценим Мађаре Цибора, Шандора и Пушкаша, па и Аустријанце Мелхиора и Пробста.

Међу највеће фудбалере убројио бих "вечитог младића" Енглеза Стенлија Метјуса и одмах за њим Ди Стефана.

Стално се помиње моја одбрана против Енглеза у Лондону 1950. када смо играли 2:2, али то је било доба моје афирмације.

У спорту којим се бавим не волим несолидан начин живота. Зато сам огорчен када чујем да неко од млађих играча није скроман.

Поручио бих гледаоцима, пре свега, да се не нервирају, јер ће увек бити и добрих и слабих утакмица. Кад нас бодре нека то чине када нам је најтеже.

Када би ми понудили да будем савезни капитен да бих оставку!

Од наших глумаца највише ми се свиђа Љуба Тадић, од страних Ава Гарднер и Клерк Гебл.

Не бојим се будућности и онога што долази, само бих желео да се мало више поведе рачуна о стварним могућностима и форми играча.