Život Vladimira Beare - drugi deo

Između stativa, tamo gde od 11-torice fudbalera jedino golman nema pravo grešku: osam godina u Hajduku, pet godina u Crvenoj zvezdi, četiri godine u nemačkim klubovima.

Fudbal 14.08.2014 | 14:00

Nogometni klub Hajduk osnovan je 1911. i ubrajao se u najstarije u Jugoslaviji.Za vreme Drugog svetskog rata nije se igralo na "balun", a kada je Split oslobođen "bili" su se već 1946. vraćali sa uspešne turneje po Bliskom istoku...

Skroman stadion kraj "plinare", nedaleko od rive i gotovo u centru grada, bio je, pored fudbalera i mesto okupljanja njihovih tifoza znatiželjnih da gledaju svoj Ajduk kako se priprema za predstojeće utakmice.

Među mularijom na tribinama bio je i 18-togodišnji Vladimir Beara prateći fudbalere koji su se podelili među sobom u šuterskom treningu na gol. Ali, golmana nije bilo. Otišli su i Brkljača i Čulić, a niko od igrača nije želeo da stane između stativa plašeći se oštrih šuteva.

Jozo Matošić, proslavljeni bek Hajduka i reprezentacije, krenuo je ka tribinama da potraži "dobrovoljca". Uočio je visokog i naočitog momka i uperio prst ka njemu.

-Hajde ti stani na branku...Ne boj se, nećemo ti jako pucati!

Sav zbunjen, Beara odgovori:

-Zar ja?

Matošić ponovi:

-Da, ti stani na branku!

Odolevao je sve jačim šutevima, uz apaluze iz gledališta, ali i pohvale fudbalera.

Na kraju treninga Matošić mu je rakao:

-Vidiš, dečko, nisi bio loš. Dođi i sutra na plac.

Luka Kaliterna, stari fudbalski vuk, počeo je da brusi dijamant do blještavog sjaja da bi se Vladimir Beara uspeo do samog sportskog Olimpa i dobio najveće prizanje...

Kada je Crvena zvezda gostovala portugalskoj Benfiki posle utakmice u gostujuću svlačionicu poštapajući se ušao je Rikardo Zamora, predratni golman španske reprezentacije smatran za jednog od najboljih na svetu, obratio se prisutnima i pokazao na Bearu.

-On je najbolji golman na svetu!

Između stativa, tamo gde od 11-torice fudbalera jedino golman nema pravo grešku: osam godina u Hajduku, pet godina u Crvenoj zvezdi, četiri godine u nemačkim klubovima, a izmđu devet godina u dresu reprezentacije -fenomenalan, uvek zasipan aplauzima. Boljeg Jugoslavija nije imala, a u svetu bilo je vrlo retkih čuvara mreže koji su mogli da se uporede sa Vladimirom Bearom.