Живот Владимира Беаре - други део

Између статива, тамо где од 11-торице фудбалера једино голман нема право грешку: осам година у Хајдуку, пет година у Црвеној звезди, четири године у немачким клубовима.

Фудбал 14.08.2014 | 14:00

Ногометни клуб Хајдук основан је 1911. и убрајао се у најстарије у Југославији.За време Другог светског рата није се играло на "балун", а када је Сплит ослобођен "били" су се већ 1946. враћали са успешне турнеје по Блиском истоку...

Скроман стадион крај "плинаре", недалеко од риве и готово у центру града, био је, поред фудбалера и место окупљања њихових тифоза знатижељних да гледају свој Ајдук како се припрема за предстојеће утакмице.

Међу муларијом на трибинама био је и 18-тогодишњи Владимир Беара пратећи фудбалере који су се поделили међу собом у шутерском тренингу на гол. Али, голмана није било. Отишли су и Бркљача и Чулић, а нико од играча није желео да стане између статива плашећи се оштрих шутева.

Јозо Матошић, прослављени бек Хајдука и репрезентације, кренуо је ка трибинама да потражи "добровољца". Уочио је високог и наочитог момка и уперио прст ка њему.

-Хајде ти стани на бранку...Не бој се, нећемо ти јако пуцати!

Сав збуњен, Беара одговори:

-Зар ја?

Матошић понови:

-Да, ти стани на бранку!

Одолевао је све јачим шутевима, уз апалузе из гледалишта, али и похвале фудбалера.

На крају тренинга Матошић му је ракао:

-Видиш, дечко, ниси био лош. Дођи и сутра на плац.

Лука Калитерна, стари фудбалски вук, почео је да бруси дијамант до бљештавог сјаја да би се Владимир Беара успео до самог спортског Олимпа и добио највеће призање...

Када је Црвена звезда гостовала португалској Бенфики после утакмице у гостујућу свлачионицу поштапајући се ушао је Рикардо Замора, предратни голман шпанске репрезентације сматран за једног од најбољих на свету, обратио се присутнима и показао на Беару.

-Он је најбољи голман на свету!

Између статива, тамо где од 11-торице фудбалера једино голман нема право грешку: осам година у Хајдуку, пет година у Црвеној звезди, четири године у немачким клубовима, а измђу девет година у дресу репрезентације -феноменалан, увек засипан аплаузима. Бољег Југославија није имала, а у свету било је врло ретких чувара мреже који су могли да се упореде са Владимиром Беаром.