Дан сјећања на жртве усташког злочина - геноцида

У Козарској Дубици и Доњој Градини сутра ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина. Програм почиње у 9.00 часова служењем литургије у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици. У Спомен-подручју "Доња Градина" у 11.30 часова биће положени вијенци, у 12.00 часова биће служен парастос и помен жртвама усташког геноцида, док је у 13.00 часова предвиђено обраћање званичника. Обиљежавању Дана сјећања присуствоваће предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић и министар просвјете и културе Горан Мутабџија. Први пут ће ове године помену и парастосу у Спомен-подручју "Доња Градина" присуствоваће званична делегација израелског Министарства иностраних послова, предвођена замјеником министра Зевом Елкином и замјеником генералног директора МИП-а за Евроазију Аном Азари. Један од предводника дипломатског кора на помену и парастосу биће нерезидентни амбасадор Израела за БиХ Давид Коен, а најављен је и долазак двије делегације изарелског града Модина, коју предводи градоначелник Хаим Бивас. Обиљежавање Дан сјећања организује Одбор за обиљежавање страдања жртава усташког геноцида у јасеновачком логору Доња Градина. На мјесту некадашњег усташког логора смрти код споменика Цвијет у Спомен подручју Јасеновац у Хрватској сутра ће бити одржана комеморација поводом 68 година од пробоја заточеника. Комеморацију ће отворити предсједник Савјета Спомен подручја Јасеновац Катица Седмак, а на скупу ће говорити предсједник Хрватске Иво Јосиповић, предсједник Хрватског сабора Јосип Леко, министар рада и пензионог система Мирандо Мрсић као изасланик премијера, те представници јасеновачких логораша. Осим хрватских званичника, на комеморацији ће говорити и представници страдалника из реда јеврејског народа Бориса Браун, ромског народа Стево Ђурђевић и српског Илија Ивановић, један од преживјелих у пробоју. Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату, у којем је између 1941. и 1945. године убијено 700.000 мушкараца, жена и дјеце, углавном Срба, Јевреја, Рома и антифашиста без обзира на вјеру и нацију. Доња Градина представља највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац, који је формиран у августу 1941. године, непосредно послије проглашења Независне Државе Хрватске. Од укупног броја страдалих у Доњој Градини је убијено 366.000. Усташко-фашистичке снаге Анте Павелића у концентрационом логору Јасеновац и највећем стратишту у Доњој Градини проводили су геноцид над Србима Јеврејима и Ромима, ради стварања етнички чисте НДХ. Јасеновачка страва трајала је од августа 1941. године, па све до 22. априла 1945. године. На дан пробоја логораша 22. априла 1945. године у логору Јасеновац била су затворена 1.073 логораша. У пробој је кренуло њих 600, а преживио је 91 логораш. Иако су након Другог свјетског рата у свим земљама фашистичке коалиције концентрациони логори претворени у меморијале, као опомена човјечанству, у Јасеновцу су сви објекти срушени и обрисани су трагови усташког злочина.