Познати новинар Вехид Гунић и достављач пронашли тијело закланог Буквића

Свједочењем новинара Вехида Гунића и Амира Диздара, свједока Тужилаштва КС, јуче је у сарајевском Кантоналном суду настављено суђење Дани Шкрби, оптуженој да је 23.

Република Српска 28.03.2013 | 17:10 Свједочењем новинара Вехида Гунића и Амира Диздара, свједока Тужилаштва КС, јуче је у сарајевском Кантоналном суду настављено суђење Дани Шкрби, оптуженој да је 23. фебруара прошле године скалпелом заклала сарајевског фотографа Мустафу Буквића. Буквића сам познавао три године и често смо испред његове радње пили кафу. Кобног дана дошао сам око 14.40 сати, но радња је била закључана, а на вратима је писало долазим до 15 сати. Отишао сам до тржног центра "Мерцатор" и вратио се око 15 сати, но врата су и даље била закључана - испричао је јуче Гунић. Свједок је тада, како је испричао, назвао Буквића на мобител, али се укључила говорна пошта, а он је оставио поруку: "Мујо, гдје си, дошао сам на кафу". - Потом сам отишао у оближњи грил, гдје је и Буквић често сједио. Рекао сам упосленици да сам тражио Буквића, али да је радња закључана, на што је она одговорила да је био у грилу сат времена прије, да се жалио да га боли глава и да је казао да иде прилећи. Вратио сам се опет до радње јер сам хтио лупати на врата да га пробудим. Но, иако је само прошло око пет минута, овај пут када сам ухватио за штеку, врата су била откључана. Позвао сам га именом, но нико није одговарао - објаснио је Гунић дешавања од 23. фебруара. Потом је опет отишао до грила и казао упосленима да су сада врата откључана. - Осјетио сам да нешто није уреду. Елвир, који је упослен као достављач у грилу, казао је да му се није нешто догодило те смо нас двојица опет отишли до радње. Ја сам остао у првој просторији, а Елвир је сишао у подрум и узвикнуо: "Драги Аллаху, Мујо је заклан", након чега смо отишли у полицију. Мени је на мобител дошла порука у 16.05 сати, и то док сам био у полицијској станици, "бирани број сада је доступан", а то је био Буквићев број - казао је Гунић, који је изјавио да оптужену Шкрбу никада није видио. Свједок Диздар је казао да је често пио кафу с Буквићем у јутарњим и поподневним сатима. И кобног дана је био од девет до једанаест сати ујутро у радњи. - Буквић ми је казао да га боли глава и да није наспаван. Док сам сједио, једна дјевојка је отворила врата, нешто је разговарала с Буквићем и отишла, али нисам чуо о чему су причали, нити сам је добро видио. Имала је капу од јакне на глави и вукла је зелени кофер. Питао сам Буквића ко му је то, а он је казао: "Ма, то је она моја, што студира журналистику". Прије тога два-три пута сам оптужену видио у Буквићевој радњи - казао је Диздар. Диздару је комшија јавио да је Буквић мртав, а навече, док се враћао кући, примијетио је у подруму његове зграде, која се налази поред Буквићеве радње, нешто умотано у бијелу заставу коју је виђао код Буквића. О томе је обавијестио полицију. Наредно рочиште заказано је за 23. април ове године, а током суђења Шкрбиног сина од неколико мјесеци, којег из тузланског притвора води на свако рочиште, опет је у за то посебно намијењеној просторији чувала њена мајка.