Враћене оптужнице за Шекса, Мерчепа и Векића

Хрватски министар правде Орсат Миљенић вратио је Србији оптужнице које је почетком децембра поново послала у Загреб, а у којима се ратни руководиоци Владимир Шекс, Иван Векић и Томислав Мерчеп терете за геноцид и оружану побуну.

Република Српска 31.12.2012 | 13:20 Хрватски министар правде Орсат Миљенић вратио је Србији оптужнице које је почетком децембра поново послала у Загреб, а у којима се ратни руководиоци Владимир Шекс, Иван Векић и Томислав Мерчеп терете за геноцид и оружану побуну. Ради се о истим оптужницама које су у Загреб стигле и крајем јула 2011, осим што није послата оптужница за Бранимира Главаша. Медији претпостављају да је оптужница против њега упућена министарству правде Босне и Херцеговине, с обзиром на то да главаш у тој држави служи затворску казну због ратних злочина над српским цивилима у Осијеку. ХДЗ-ов министар правде Дражен Бошњаковић београдске оптужнице проследио је надлежним судовима у Хрватској да их уруче оптуженима, што је у јесен 2011. на Шексову иницијативу резултирало доношењем закона о ништавости одређених правних аката правосудних органа бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Србије, који је изазвао негативно реаговање домаће и међународне јавности и за који је тражено укидање. Садашњи министар правде Миљенић одговорио је српском министарству правде да оптужнице неће уручити и вратио их, при чему се позвао на Уговор о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима, који су у септембру 1997. потписали тадашњи министри спољних послова две државе, Мате Гранић и Милан Милутиновић. Тим уговором Хрватска и Србија могу да одбију пружање правне помоћи ако је то у супротности са њиховим јавним поретком. Хрватска је то одбијање образложила тиме да је оптужницу подигло војно тужилаштво ЈНА, да је оптужница за геноцид неоснована, јер да је геноцид постојао, њиме би се сасвим сигурно бавио Хаашки суд и коначно, докази наведени у оптужници су "искази заробљених бранилаца Вуковара изнуђени физичком присилом у српским логорима". Оптужнице је 10. августа 1992. подигло тадашње југославенско Војно тужилаштво и проследило их Војном суду у Београду и у њима се на 26 страница Шекс, Векић, Главаш и Мерчеп терете да су с умишљајем подстрекивали 40 вуковарских бранилаца који су такође оптужени на извршење кривичних дела геноцида и оружане побуне. Њих четворица се терете да су као овлашћени представници органа власти Хрватске и челни људи у ХДЗ-у за Славонију у фебруару и марту 1991. говорили и залагали се за уништење Срба у Хрватској. Они су осмислили акцију чишћења која је почела смењивањем Срба с политичких и привредних функција, а наставила се њиховим протеривањем и физичком ликвидацијом. Векић је тада био министар унутрашњих послова, Мерчеп његов саветник и командир јединице МУП-а која се повезује с ликвидацијама Срба у Загребу и западној Славонији, али и Вуковару и Госпићу. Шекс је био шеф кризног штаба за Славонију и каснији војни тужилац, шеф Сабора и високи руководилац ХДЗ-а, док је Главаш био шеф кризног штаба за Осијек. Ако Србија, након што су оптужнице враћене у Београд, реагује тако да имена Шекса, Векића, Главаша и Мерчепа стави на "црвене потернице" Интерпола, Хрватска ће предузети све да се објасни неоснованост оптужби. "Сад се заиста обе стране понашају као увређена деца. Једни понављају грешке од прошлог пута кад шаљу старе и напола измишљене оптужнице, други се понашају увређено", рекао је за Тањуг политички аналитичар Жарко Пуховски, истичући да није чуо да постоји "концепт увређене државе". Пуховски је коментарисао и анализу "Вечерњих новости" по којој се ратни злочини у Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској различито кажњавају, при чему Срби за слично дело увек добију најтеже казне, што је нарочито видљиво у Хрватској. "Специјални суд за ратне злочине у Београду је најбољи суд на подручју бивше Југославије, али је проблем с Врховним судом који је низ добро образложених пресуда поништио или вратио", рекао је Пуховски и додао да су суђења за ратне злочине на подручју бивше Југославије ипак "најбоља последица постојања Хашког суда". "Да није било Хашког суда нигде не би било суђења за ратне злочине, колико год Хашки суд није идеалан", рекао је Пуховски. Осврнуо се и на пресуде у Хрватској које су различите, јер нема јединстваног критеријума. "Имали смо веома коректно суђење кад је реч о Мирку Норцу и суђењу за ''Медачки џеп'' 1993, за сада суђење Мерчепу изгледа коректно, али суђење за Керестинец, без обзира на то што се ради о првостепеној пресуди је фрапантно. Мени је несхватљиво да прихватите квалификацију за мучење 36 српских заробљеника и цивила и онда осудите људе на највише три године (затвора)", рекао је Пуховски. "Када су у питању окривљени са српске и хрватске стране, суђења у Хрватској све време су пристрасна и недовољно професионална", изјавио је председник Српског народног већа Милорад Пуповац, док његов заменик Саша Милошевић истиче да ће у Хрватској за исто кривично дело Србин добити већу, а Хрват мању казну.