ЦБ БиХ: Депозити у банкама у БиХ преко 41 милијарду КМ
• Према подацима Централне банке БиХ, укупни депозити су на крају септембра износили преко 41 милијарду марака.
• Иако су депозити порасли, економисти тврде да становништво тешко живи и привреда стагнира.
• Професор Млинаревић истиче да су разлог порасту примања из дијаспоре и инфлација.
• Професор Чавалић наглашава да се штедња не користи за инвестиције, већ се депонује у банкама.
• Декларисано је да су депозити државе смањени због веће потрошње пред изборе.
Према подацима Централне банке БиХ на крају септембра ове године укупни депозити у банкама у БиХ износили су преко 41 милијарду марака.То представљају повећање од преко 145 милиона марака у односу на мјесец август. Ипак економисти тврде да без обзира што новац на банковним рачунима расте, становништво тешко живи а привреда стагнира.
Република Српска 22.11.2026 | 20:36
Депозити грађана у септембру ове године порасли су за 208 милиона марака, приватна предузећа у банкама су депоновала 71 милион више у односу на предходни мјесец, а нефинансијска јавн предузећа око 36 милиона. Професор економског факултета Предраг Млинаревић каже да је разлог пораст примања из дијаспоре и инфлација.
„Фирме су усљед инфлације повећавале цијене својих производа, па је самим тим и обим њихових прихода које остварују по вишим цијенама продајући те производе растао. Исто тако је инфлација повећала притисак за раст плата између 6 и 8,6 одсто. Трећа ствар су дознаке из иностранства. Људи који раде у иностранству шаљу својој фамилији у Републици Српској и БиХ и оне су овој години расле за 6,7 одсто“, рекао је Млинаревић.

Са друге стране професор Адмир Чавалић каже да је пораст депозита показељ неколико ствари, међу којима је и то да у БиХ нема инвестиционих улагања.
„Не користи се штедња у контексу инвестиција већ се депонује у банке. Са друге стране није развијено тржиште капитала, што није добро јер не користимо потенцијал наше штедње да се то трансформише у здрави капитал, здраве инвестиције и да се користи на нивоу тржишту капитала.
И на крају, могуће је да изузетно лоша перцепција, високи правни, економски и политички ризици креирају перцепцију страха код нашег становништва и предузећа да нису спремни за неке дугорочније, значајније капиталне инвестиције, већ да тај новац чувају“, истакао је Чавалић.
Двије трећине депозита становништва налази се на трансакционим рачунима, а испод једне трећине на ороченим, штедним. И ако постоји неки вид штедње, грађани ипак не живе боље.
„Зато што је раст тих депозита био пропраћен номиналним растом зарада, а исто тако су расле и цијене, па онда имамо ту трку. Прво се повећају цијене, имамо инфлацију, онда имамо притисак да се повећају и зараде како се не би нарушио животни стандард становника, па се онда повећају и зараде јер има ту простора.
И онда ви у реалном смислу дођете на сличан или исти однос, па нам се онда животни стандард ту није погоршао а вјероватно ни побољшао“, наглашава Проф. др Предраг Млинаревић са Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Занимљив податак је да су становници БиХ и приватни сектори остварили неки вид штедње, док су код владиних инситуција у исто вријеме смањени депозити за 192 милиона марака.
„У септембру су се смањили депозити државе зато што је пред изборе била већа потрошња и већа улагања. Помоћ ученицима и студентима то је повећало издатке из буџета, била су одређена једнократна давања пензионерима, и онда сте ви за тај мјесец имали смањење депозита за исти мјесец прошле године зато што та година није била изборна“, закључио је Млинаревић.
Закључно са трећим кварталом ове године проценат раста депозита у овој години је виши за 13 одсто у односу на прошлу годину, када се узме у обзир штедња становништва, и приватних сектора у БиХ.
(БН) Фото: БН

Коментари / 0
Оставите коментар