Грађани Српске плаћају банкама све више, а све мање знају зашто

Грађани банкама плаћају све више, а све мање знају за шта тачно. Бројне услуге постају све већи терет за кућне буџете.

Банкарски намети расту, често без довољно јасног образложења и без могућности грађана да утичу на њихову висину.

Порези, накнаде, таксе, камате, плаћање одржавања рачуна, плаћање издавања документа, обраде кредита, банкарски намети могли би се низати у недоглед, а поскупљења свих ових намета прођу непримјетно. Ново поскупљење креће од 1. јануара. А грађани, па они немају опције, могу само да промијене банку, гдје их чека исто. Економиста Игор Гавран истиче да банке наводе клијенте на неинформисаност.

„Када рецимо закључујете било какав уговор са банком, било да је о штедњи, било да је о кредиту или неком другом аранжману, ви добијете толико страница текста са разноразним условима, правилима, накнадама, да то нико нормалан не може прочитати, иначе би банка дневно могла обрадити по два клијента у пословници, ако би сви све то читали.

Нема ни намјере да се то прочита, него да се задовољи форма, а касније тек грађанин схвати, односно привредник, клијент, шта је све обавезан платити, а колико је банка уствари заштитила себе, а не клијента у сваком таквом односу. Када је ријеч о накнадама које клијенти у БиХ плаћају, велики дио њих је потпуно неоправдан, да не кажем бесмислен. У нормалном свијету не постоје накнаде као што је такозвано одржавање рачуна, којих је све више и више.“, напомиње Гавран. 

Директор удружења грађана за заштиту потрошача Дон Муриса Марић истиче да грађани једино што могу је да истраже у којој банци су најмање камате када дижу кредит, и то уколико је нека акција у току, јер су разлике у каматним стопама између банака скоро непримјетне. Она објашњава да се поскупљења намета раде вјешто и без великих најава.

„Некако остане негдје иза да не виде многи грађани, а с друге стране, свако од нас добије посебну поруку када се ради о поскупљењу банкарских услуга. С друге стране ево повећање које ће се управо десити од 1.1. у многим банкама, није само везано за одржавање рачуна, а знамо да сви данас морамо имати рачун да бисмо примили наше накнаде за рад, пензије и све остало.
Ту су и ови намети које, када смо прибјегли да имамо онлајн банкарство, ево плаћамо одређене накнаде  и према банци, ако су у матичној банци сви рачуни, а с друге стране плаћамо сада много већу накнаду и о траншама које ће ићи према другим банкама, тако да ово нису мали намети када се сабере све оно што ми у току године плаћамо и колико користимо банкарске услуге“, каже Марић. 

Док банке своје услуге све скупље наплаћују, поставља се питање: ко контролише ове намете и ко штити грађане од непрестаног раста трошкова? Новац који грађани плаћају банкама није ситница, каже предсједник удружења грађана Топер за заштиту права потрошача Снежана Шешлија.

„Заиста су високи намети, а друго грађанима није јасно зашто су толики намети, не по вредности, него ви имате три – четири финансијска издатка на једном жиро рачуну. Промене се дешавају тако да се они оглашавају, то је чињенично стање, али колико је то доступно грађанима, јер грађани практично праву информацију добијају тек кад први извод добију са тим и онда ако електронски користе банкарске рачуне, онда добију електронски образложење да је дошло до поскупљења, односно повећања“, истиче Шешлија. 

Она указује на још један проблем информисаности, а то је да  је у већини случајева уговор са банкама преопширан, без јасних информација и морате да га прочитате и протумачите док сте у банци, за шта вам треба више сати.

(БН) Фото: БН