Упркост законима и уставу појединци и даље у фотељама

Валерија Галић, судија Уставног суда Босне и Херцеговине, иако је 13. октобра навршила 70 година, остаће на функцији без обзира на то што је то супротно Уставу Босне и Херцеговине.

Наиме, у самом Уставу БиХ пише да мандат судија именованих у првом сазиву траје пет година, изузев ако поднесу оставку или буду с разлогом разријешени на основу консензуса осталих судија.

"Судије које су именоване у првом сазиву не могу бити реименоване. Судије које ће бити именоване након првог сазива служиће до навршених 70 година, изузев ако поднесу оставку или буду с разлогом разријешени на основу консензуса осталих судија", пише у члану 6 став 1 Устава Босне и Херцеговине.

Ипак, упркос Уставу БиХ, из Уставног суда БиХ саопштено је да ће Галићева остати на функцији све док надлежни органи не изаберу новог судију и док новоизабрани судија не преузме дужност. То је, како су навели, омогућено Одлуком о допуни правила Уставног суда од 30. маја 2024. године.

Галићева је на дужност судије Уставног суда БиХ ступила у мају 2003. године.

Осим Галићеве, и Мирсад Ћеман још крајем 2025. године навршио је 70 година, међутим и даље обавља функцију судије Уставног суда БиХ.

Галићева и Ћеман нису изузетак. И други званичници на нивоу Босне и Херцеговине и данас су на функцијама иако им закони то не дозвољавају. У појединим случајевима, као што је то са члановима Централне изборне комисије БиХ, један закон искључује други.

Закон о раду јасан

Рецимо, Законом о раду у институцијама БиХ, у члану 71. јасно се наводи да радни однос престаје по сили закона када запосленик наврши 65 година и најмање 20 година стажа осигурања или 40 година стажа осигурања, независно од година живота.

Под истим условима у складу са Законом о државној служби у институцијама БиХ пензионишу се и државни службеници.

Међутим, примјера ради, Суад Арнаутовић, Јован Калаба и Ирена Хаџиабдић, чланови Централне изборне комисије БиХ и поред навршених 65 година и даље се налазе на функцијама. Упориште да и даље раде, упркос навршеним годинама живота, нашли су у Изборном закону БиХ, тачније наметнутим одлукама од стране Кристијана Шмита.

Занимљиво, прве измјене Изборног закона БиХ Шмит је наметнуо крајем марта 2024. године, али у њима није било ништа у вези са стицањем услова за пензију.

Да би то исправио, Шмит је само неколико дана након тога наметнуо још једне измјене Изборног закона БиХ и прописао да "постојећи чланови Централне изборне комисије БиХ не подлијежу услову за одлазак у старосну пензију".

У суштини, сада је ситуација таква да један закон каже да је за три члана ЦИК-а требало да престане радни однос, док други закон каже да они не подлијежу услову за одлазак у пензију.

(Независне)