Километри лажних обећања док се исток Српске празни

Путеви су крвоток привреде и покретачи развоја сваког друштва, а путна мрежа на истоку Републике Српске је огледало вишегодишње владавине СНСД-а. На потезу од Рудог и Вишеграда, па преко Рогатице до Романије, возаче свакодневно дочекују рупе, одрони, оштећени мостови и неосвијетљени тунели – укратко, вожња на сопствени ризик.

Умјесто безбједних саобраћајница и инвестиција, становници овог дијела Српске годинама добијају искључиво километре неиспуњених предизборних обећања.

Пред изборе у септембру 2022. године, Милорад Додик је са страначких трибина и конференција самоувјерено цртао нове руте, најављујући спајање истока модерним саобраћајницама.

„Наш план је да од Вишеграда, на споју пута који треба да повеже Пале и Источно Сарајево са Вишеградом и даље према Београду, ту негдје у Вишеграду се накачимо на тај аутопут и онда преко Рудога дођемо овдје до Фоче. Већ имамо идејно рјешење како бисмо се пробили даље до Зеленгоре и Тјентишта, ишли са брзом цестом или аутопутем у наредним годинама“, тврдио је Додик у Фочи 7. септембра 2022. године.

Само неколико дана раније у Бањалуци је најављивао и правац „од Вишеграда преко Рудога, једном старом трасом за магистрални пут према Фочи, па све доле до Гацка, Билеће и Требиња“.

Божовић: Лажу народ пред сваке изборе, а немају ни пројекте

Да се предизборна обећања могу претворити у асфалт, Република Српска данас би била премрежена стотинама километара брзих цеста. Међутим, реалност на терену је поразна. Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић упозорава да власт у континуитету обмањује грађане, док исток демографски нестаје управо због саобраћајне изолације.

„Апсолутно ништа од путне комуникације на истоку у задњих 10, односно 20 година – ако не рачунамо тунел Чемерно као највећу инвестицију – није урађено. То је једна катастрофа и то је оно што сигурно највећим дијелом утиче да се исток Републике Српске празни, и за то је одговорна актуелна власт. Не само да нису ништа урадили, већ себи дају за право да сваке године, у предизборном периоду, лажу становнике овог дијела Републике Српске да ће нешто урадити, а нити имају пројекте, нити чак идејна рјешења и ријешене имовинско-правне односе“, истиче Божовић.

Упркос томе што за четири године на терену није положен ни метар новог асфалта, власт не одустаје од истог сценарија. На обиљежавању дана општине Вишеград 21. септембра, Додик је пред окупљенима поново рециклирао идентичну причу:

„У комуникацијском смислу Вишеград ће бити чвориште путева који долазе из Србије, онога који ће ићи даље према Херцеговини, према Требињу, и ови који ће ићи даље доле према Источном Сарајеву.“

Путеви као брана опстанка народа

Исте ове руте и обећања власт је потезала и 2014, 2018. и 2022. године, а да до данас није припремљена ни базична пројектна документација. Божовић наглашава да саобраћајно повезивање пограничних општина није луксуз, већ питање националног и биолошког опстанка.

„Изградња брзе цесте од Бијељине преко Зворника, Романије и Фоче до Херцеговине јесте насушна потреба истока. Али и брза цеста која би повезала Рудо, брза цеста која би повезала Љубиње и друге мале градове који не смију остати на маргини Републике Српске. Сваки дио Српске, а нарочито овај на истоку, изузетно је важан и представља брану опстанка Срба на овом простору“, поручује Божовић.

Изборни циклуси долазе и пролазе, а неиспуњена обећања остају. Једина суштинска разлика између 2022. године и данас јесте у томе што је у Вишеграду, Рудом и Фочи остало знатно мање становника који та обећања уопште могу да чују.

И док је Милорад Додик крајем прошле године поручивао јавности да руководство Српске „треба да добије Нобелову награду за економију“, стање на терену показује сасвим другу слику. Признање би евентуално могао добити једино за дисциплину у понављању неистина, чију најтежу цијену плаћа управо заборављени исток Републике Српске – претворен у станицу са које се одлази без повратка.

(БН) Ф