Гдје је запело са оснивањем Слободне зоне у Бијељини?

Шта је са Слободном зоном у Бијељини?

Овим питање бавио се и министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара БиХ Сташа Кошарац током недавног састанка са семберским привредницима. Тада је оптужио градску администрацију за неразумјевање и несарадњу.

Одговор стигао је од градоначелника другог највећег града у Српској – док сте ви испијали шампањац, ми смо радили.

Министар Кошарац обрушио се на бијељиснку градску управу. У сред Бијељине критиковао је администрацију да нема разумјевања за, по привреднике, битне пројекте, попут Слободне зоне.

„Имамо три слободне зоне које су у фази развоја И чекали смо Бијељну. Сматрамо да Бијељина имамо могућност да имамо Слободну зону . Видим да постоји такав захтјев привредника али не постоји разумјевање градске структуре“, рекао је недавно Кошарац 10. марта ове године.

Чињенице говоре – Бијељина је урадила све, од идеје до оснивања Слободне зоне. Закочило је све код Министарства привреде Српске, каже градоначелник Бијељине Љубиша Петровић наводећида је министар Кошарац одреаговао на нерад људи Из сопствених политичких редова.

„Град је израдио Студију, елаборат и прикупио документацију и послао у Министарство привреде и предузетништва ггдје Министарство треба да сагласност за оснивање слободне зоне у Биејљини и тек сљедећа степеница је Министарство спољне трговине и економских полова БиХ“, рекао је Петровић.

Чекамо већ годину дана да Министарство предузетништва Српске реагује, то доказује колико су непродуктивни, каже Петровић наводећи да, док је његов тим радио, они који га безпредметно критикују, попут министра Кошарца, наводи, уживали су на одморима и јахтама.

„То је наш политички џет сет који је опустишо народ у БиХ који ништа добро није донио ни на ЕУ путу БиХ који је стао прије него што је почео. Зато и кажем да је ово најгори и најнепродуктивнији састав Савјета министара“, јасан је Петровић.

Пројекат Слободне зоне показује да се у првој години њеног рада очекује фискални промет  од око 220 милиона марака, а за двије године то би значило и отварање 970 радних мјеста.

Сада се поставља питање, кажу у градској управи Бијељине, хоће ли отварање једног од кључних пројеката за привредни развој овог краја наставити да буде предмет политичке утакмице или ће, коначно, републичке институције престати да мимоилазе Бијељину и почети да раде на заједничком интересу за економски развој Семберије?

(БН) Фото: БН