Минић признаје: Влада немоћна да помогне радницима

23. фебруара, мало прије 11 сати лукавичка Коксара је издахнула. Некада симбол индустријске развијености, доведен је до пропасти, а око 800 радника завршило на улици. Ту није крај једне трагичне приче. Гашење овог гиганта на кољена баца Нову Жељезару у Зеници, Нову Љубију у Приједору, жељезнице у оба ентитета.

Нова Жељезара Зеница коју је прошле године купило предузеће Х&П, чланица групације "Павгорд" у власништву фочанског бизнисмена, блиског Милораду Додику, Гордана Павловића, одбројава дане. Без хитне реакције пријети гашење високе пећи, упозорили су из овог предузећа.

“Ми имамо сировине до првог маја. Ако то не урадимо, мораћемо да угасимо високу пећ, а самим тим и комплетну производњу”, каже Ахмед Хамзић, сувласник Нове Жељезаре, Зеница

Домино ефекат је незаустављив. Забрињавајуће информације стижу из Приједора. Приједлог за стечај “Нове Љубије”, чији већински власник је такође Гордан Павловић, директно угрожава око 600 радних мјеста. Радници огорчени. Питају се ко је дозволио фочанском бизнисмену да се поиграва судбином предузећа. Влада Републике Српске, која је власник 49 одсто капитала у руднику Љубија, пере руке и изговоре тражи на другој страни по принципу “бриго моја, пређи на другога”.

Саво Минић, предсједник Владе Републике Српске, изјавио је 5. марта да је Влада немоћна.

“Шта ми можемо утицати на Жељезару Зеница, а они су око 70 посто прихода “Жељезница Републике Српске”. Тражили спас на сједници Савјета министара БиХ у смислу доношења одређених одлука које би довеле до тога да може да функционише и Жељезара Зеница и да можемо и своје жељезо, које овдје произведемо, пласирамо”, рекао је тада Минић.

Док се Влада проглашава немоћном, иако то не би смјела да буде, очајни вапаји стигли су из управе Жељезница Републике Српске. Гашењем Коксаре, те обуставом транспорта жељезне руде на релацији Омарска – Зеница, остају без значајних прихода.

Ресорни министар заговара тиху дипломатију, шта год она значила.

“Шездесетак одсто, можда и више, укупног прихода ЖРС практично нестаје практично и то ће довести у озбиљно питање опстанак нашег жељезничког саобраћаја у овим капацитетима какви су данас. Ми се неком својом тихом дипломатијом боримо да до тог не дође, чинимо што можемо”, рекао је министар саобраћаја и веза Републике Српске, Зоран Стевановић.

Апели о тешком стању у Жељезницама стизали су и много раније, али их нико није чуо, кажу у Синдикату. И без најнових потреса у металској индустрији, Жељезнице би временом стале, јер никавих улагања није било. Најтеже је што је судбина 1.700 запослених неизвјесна. Аларм је давно упаљен али је игнорисан. Правовремене мјере нису донијете, а запуштено је и оно што смо некада имали.

“Нажалост, немамо ни овај путнички саобраћај, а знамо прије 40 година да се за три сата и 15 минута стизало од Бањалује до Сарајева. За три сата, тако брзо се може стићи само хеликоптером”, наводи предсједник СДС-а, Бранко Блануша.

Лоше и неодговорно управљање јавним пресузећима узима свој данак због чега власт не може и не смије бити амнестирана, јасан је посланик ПДП-а у НС Републике Српске, Славиша Марковић.

“Евидентно је да се полако сва та велика предузећа свјесно гасе, задужују и онда се појављују велики “спасиоци” као што је Павгорд”, наводи Марковић.

“Приватизацијом јавних педузећа ослабљени су многи гиганти који су запошљавали више стотина радника. Једноставно, приватизацијом за багателу постајете власник јавног добра из којег узимате велику добит, а раднике третирате као пролазну робу”, истиче шеф Клуба посланика СДС-а у НС Републике Српске Огњен Бодирога.

А посљедице су несагледиве. Велики системи представљају кичму економског развоја. Кад поломите ту кичму, цијели систем пада, а социјална криза се продубљује.

“Једино коме цвјета су тајкуни блиски власти. Један од њих је Гордан Павловић који је имао малу пицерију док СНСД није дошао на власт, а онда купује рудник Миљевину, Фоча путеве, Алумину... Планирао је да купи и Коксару прије гашења, затим рудник у Љубији. Једноставно, Република Српска ће постати власништво неколицине тајкуна”, оцјењује шеф Клуба посланика листе За правду и ред  у НС Републике Српске Небојша Вукановић.

Све очи сада су упрте у Савјет министара БиХ. Да ли ће донијети одлуку о о заштити домаће производње у виду царина на увоз челика, на период од 200 дана, како очекују у Жељезари, остаје да видимо.

(БН)