Нови пораст цијена хране због скупље пшенице и биљних уља

• Референтни индекс свјетских цијена прехрамбених производа порастао је у фебруару, прекинувши петомјесечни пад.

• Раст цијена пшенице, биљних уља и меса надмашује пад цијена сира и шећера, према извјештају ФАО.

• ФАО процјењује да би глобална производња пшенице у 2026. могла опасти због нижих цијена.

• Цијене кукуруза, јечма и риже су благо порасле због стабилне потражње.

• Упозорења АМИС-а указују на могуће повећање трошкова због сукоба на Блиском истоку.

Референтни индекс свјетских цијена прехрамбених производа порастао је у фебруару, чиме је прекинут петомјесечни пад. Раст цијена пшенице, већине биљних уља и неких врста меса превазишао је пад цијена сира и шећера, показује нови извјештај Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО).

Свијет 07.03.2026 | 09:03
Нови пораст цијена хране због скупље пшенице и биљних уља

ФАО-ов индекс цијена хране, који прати мјесечне промјене међународних цијена корпе прехрамбених роба којима се глобално тргује, у фебруару је износио 125,3 бода, што представља повећање од 0,9% у односу на јануар, али је и даље за један посто нижи него у истом периоду прошле године.

Раст индекса првенствено је изазван вишим цијенама житарица, посебно пшенице, због неповољних временских услова у дијеловима Европе и САД-а, те поремећаја у логистици у Руској Федерацији и ширем црноморском региону.

Цијене кукуруза, јечма и сирка благо су порасле, док је индекс цијена риже повећан за 0,4% захваљујући стабилној потражњи за сортама басмати и јапоница. Индекс цијена биљних уља скочио је за 3,3%, досегнувши највиши ниво од јуна 2022. године, док је индекс цијена меса порастао за 0,8%, првенствено због веће потражње за овчијим и говеђим месом. Насупрот томе, индекс цијена млијечних производа пао је за 1,2% због нижих цијена сира, а индекс цијена шећера смањен је за 4,1% у односу на јануар и за 27,3% у односу на фебруар 2025. године, због очекиваних обилних глобалних залиха.

ФАО процјењује да би глобална производња пшенице у 2026. могла бити смањена за око 3%, на приближно 810 милиона тона, јер ниже цијене смањују интерес пољопривредника за сјетву у неким великим произвођачким регијама, укључујући ЕУ, Русију и САД. Истовремено, производња остаје повољна у Индији, Пакистану и Кини.

Глобална производња житарица у 2025. процјењује се на рекордних 3.029 милиона тона. Свјетска потрошња у сезони 2025/26 требала би достићи 2.943 милиона тона, а залихе би могле порасти на 940,5 милиона тона, уз однос залиха и потрошње од 31,9%. Трговина житарицама у маркетиншкој години 2025/26 (јул–јун) процјењује се на 501,7 милиона тона, што је 3,5% више него претходне године.

Пољопривредно-тржишни информациони систем (АМИС) упозорава да ескалација сукоба на Блиском истоку може подићи цијене енергије и гнојива, што би повећало трошкове производње и транспорта за пољопривреднике широм свијета.

(Бука) Фото: БН

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

Ха ха

07.03.2026 09:26

Све добијамо из ирана поскупице и вода и њу увозимо из ирана

ОДГОВОРИТЕ
Name

Го

07.03.2026 09:31

Да је само то . Требају цене да иду 200% . Ко је на селу благо њему само мора Радит

ОДГОВОРИТЕ
Name

Проблем

07.03.2026 09:43

Ова садасња власт нема појма ни о економији, а ни о водјењу дрзавних послова!

ОДГОВОРИТЕ