Посљедњи "Металци" из Бањалуке: 17 година без доприноса

Некада је „Метал“ био понос Бањалуке, као и многа друга предузећа у овом граду.Данас су од некадашњег гиганта остале трошне хале, зарђале капије и четворо радника, Мира Лолић, Љубица Лазић, Сњежана Панић и Душан Малбашић.

Док су појединци пљачкали, а институције окретале главу, четворо радника је остало на својим радним мјестима до задњих дана.

Некада 650 радникаСамо ради подсјећања, бањалучко предузеће „Метал“ прије рата запошљавало је 650 радника и било је међу најуспјешнијим велетрговачким предузећима на овим просторима.

Након што су ратни профитери у току рата испразнили складишта „Метала“ у којима је према подацима предратне управе овог предузећа било више од 20 милиона марака вриједне техничке робе, на сцену су ступили тајкуни који су некадашњег бањалучког гиганта одвукли у бездан.

Прича о посљедњих четворо радника „Метала“ а.д. Бањалука, Мири, Љубици, Сњежани и Душану идентична је онима о радницима опљачканих бањалучких предузећа.

Одрастали су и школовали се у једном систему, запослили се, поштено радили, долазили на посао, вјеровали у људе и на крају ни криви, ни дужни постали жртве бескрупулозне пљачке.Идентична је ово прича и што се тиче „друге стране“, све су радили у циљу максималног поштовања радника, али…Радници МеталаНа оно главно питање зашто су остали у „Металу“ када је ситуација одавно измакла контроли, Мира, Љубица, Сњежана и Душан одговарају да су свој посао поштено радили и да га тако раде и данас.

Неко ће рећи да су ови радници били лаковјерни, да су требали побјећи одавно, али ко има право тако нешто и помислити у земљи у којој већина ћути на много веће зло и док је мањина брутално злоставља деценијама.

Посљедњих четворо радника „Метала“ а.д. Бањалука смјештени су данас у поткровљу зграде чија унутрашњост на појединим мјестима подсјећа као да је била поприште оружаних борби. Зграда је распарчана, просторије се изнајмљују различитим фирмама, као и све хале у кругу „Метала“.

Неки простори кажу да иду и за марку по квадрату, али ни марка од тих ренти не лијеже на рачун „Метала“ па тако ни четворо радника нема своје плате.У скученој канцеларији у којој су Мира, Љубица и Сњежана упаљене су двије гријалице, док се у подруму зграде налази ресторан у којем су како сазнајемо у пролазу честе пијанке, али рачуне за воду и струју, нико не плаћа.

Тамо гдје престаје логика, почиње Република Српска.

Мира Лолић и Сњежана Панић, дипломирани су економисти. Мира је прије неколико мјесеци напунила 40 година радног стажа. Каже да је поштено одрадила свој радни вијек и да ће сада у пензију, а због неуплаћених доприноса поднијеће, како каже тужбу.

– Чекала сам тих својих 40 година радног стажа, јер да сам као дипломирани економиста отишла са 20 година стажа имала бих мању пензију од чистачице- каже Лолићева и уједно одговара на питање зашто је остала у овом предузећу.

Њена млађа колегиница, Сњежана у „Металу“ ради 26 година. Љубица Лазић је комерцијалиста и ради 38 година, а њихов колега Душан Малбашић је портир и на својим леђима носи 34 године „Метала“.

– Ја сам била комерцијалиста, као и Мира. Све је било нормално док нам рачуни нису блокирани. Тада нас је било више и људи који су били за пензију добили су отпремнине и 2014. године отишли су у пензију.

Упали су у програм Владе и људи су могли отићи нормално у пензију. Ја сам у међувремену напунила 65 година, а сада немам ни минимум због неповезаног стажа- прича огорчена Сњежана.

Плата мукаПрисјећа се како их је те 2014. остало 10-ак. Раднике су стално, присјећа се Сњежана, нечим условљавали.

– Ми смо награисали. Шта год нам је обећано, није нам испуњено. Била су потраживања, блокирани рачуни, па је формирана фирма „Маса“, па „Коридор 2015“. Нешто мизерно нам је исплаћивано, око 300 марака.

Он (Милошевић) је све своје плате исплатио, а нама према судским пресудама без камата се дугује од 20.000 до 30.000 марака по раднику- препричава Сњежана бурне године у „Металу“.

Основна дјелатност предузећа “Метал” више не постоји, живи се од закупа. Сада се радницима дугује 11 плата, мимо судских извршења. Некоме се дугује и преко 40.000 марака.

Душан Малбашић, бивши борац Војске Републике Српске. Исту судбину дијели са радницама, али иде корак даље и указује на криминалне радње, које очигледно правосуђе више не интересују.

-Сваког мјесеца од изнајмљивања простора у кругу „Метала“ једној фирми на рачун се исплаћује 50.000 марака.

Једно пише у уговору, а друго је стварно стање, разлике су у приказаним квадратима.Варају дакле и нас и државу. Нама радницима „Метала“ нису дали ништа и желе да нас истјерају одавде, јер смо мали акционари.

Свим силама желе да нас истјерају, сметамо, требају им плацеви да граде зграде– каже Малбашић, док се спрема да још једном по хладноћи оде и закључа зарђалу капију на улазу у „Метал“.

Прошле седмице су исто урадили, па је дошла полиција и отворила капију.

– Стрпајте нас у затвор, тамо барем имамо шта јести– додаје Малбашић.

“Шпрдња од државе”Малбашић нам открива да је недавно била лицитација имовине „Метала“ која је процијењена на 30 милиона марака. Лицитација је пропала, али, додаје, игранка је то, добро позната.

– Опљачкали су „Метал“, задужили га у вишемилионским износима и сада обарају лицитацију како би купили предузеће за што мањи износ. Ово је шпрдња од суда и државе, ради се за милионере да се ово добије низашто– истиче портир у бившем бањалучком гиганту.

Њих четворо, три жене и портир боре се лавовски, закључавају капију, не би ли некако скренули пажњу на себе и проблем. Али, премало их је.Сви прозивају и надлежне институције.

– Све вријеме су знали и у Пореској управи РС и у Фонду ПИО да се нама доприноси не уплаћују годинама, али окретали су главу на другу страну и то је одлагано ад акта. Порези и доприноси нису уплаћени 17 година- кажу посљедњи „Металци“ из Бањалуке.

Бивши директор у којег радници упиру прстом, Бране Милошевић у међувремену је неправоснажно осуђен на три и по године затвора и новчану казну од 20.000 марака због продуженог кривичног дјела незаконитог поступања у привредном пословању.

“Кршио сам закон, јер држава не функционише”Милошевић за Српскаинфо каже да је плате исплаћивао, али да доприноси нису могли бити уплаћени због блокираних рачуна „Метала“.

Тврди да ни њему нису уплаћивани доприноси, те да је борба била сваке године да се не би извршила милионска потраживања која је према „Металу“ имао Петар Душанић.

Тврди да је подносио кривичне пријаве због малверзација и криминала у “Металу”, али да су све обустављене. Једино је он био осуђен.

– Циљ је да се појединци домогну парцела и да граде зграде– каже Милошевић.

Тврди да се плате дугују и њему.

– Ја имам пензију од 660 марака и како ћу живјети од тога. Мени се дугује пет плата. Када сам дошао радници су имали по 200 марака и то је било 2008. године. Када сам отишао плате са ВСС су биле 1.600 марака- подсјетио је Милошевић.

Додао је да би се плате радницима и данас могле исплаћивати, али да је то до надлежних. Актуелни директор „Метала“ Ранко Лукић за Српскаинфо каже да чини све што је у његовој моћи да преосталим радницима обезбиједи плате и да им се уплате доприноси, али да прво треба распетљати оно што је његов претходник урадио.

Показујући бројне уговоре о закупу, Лукић објашњава да поједине фирме не плаћају ни струју ни воду. Истовремено просторије се изнајмљују по цијени од 1,5 КМ по квадрату.

– Бране Милошевић је без сагласности Управног одбора, а прије одласка из “Метала” продужио уговоре са закупцима да новац уплаћују на рачун фирме „Коридор 2015“. Због тога ја данас нисам у могућности да исплаћујем плате радницима.

Али, оно што могу да урадим и то радим, јесте да сам обавијестио све закупце да тај уговор није у складу са законом, да га није одобрио Управни одбор и да новац морају уплаћивати на други рачун, како би се радницима након 11 мјесеци коначно почеле исплаћивати плате, али и доприноси- истакао је Лукић.

(Српскаинфо)