Жељка и Ана су у Вашингтону да би легализовале Додика

Молитвени доручак у Вашингтону догађај који је ових дана отворио неколико важних питања у бх. јавности с обзиром на чињеницу да је бивши предсједник Републике Српске Милорад Додик славодобитно у више наврата говорио о својој позивници.

Стотине хиљада долара за лобирање у САД-у

Специјални дописник Федералне телевизије Ивица Пуљић истакао је да је ријеч о унапријед осмишљеном лобистичком наступу с циљем јачања Додикове позиције у Вашингтону. Пуљић је навео конкретне податке о ангажману америчких лобиста и износима које Република Српска за то издваја:

"У првом дијелу од 2025. Република Српска исплатила је компанију РРБ Стратегиес ЛЛЦ, чији је власник Род Благојевић, отприлике 625.000 долара. Република Српска од друге половине прошле године, мјесечно плаћа 167.000 долара до краја 2025. године. И не знам још, нема података за први мјесец, 2026. године“

Додатно је појаснио структуру тог лобирања, наглашавајући да је ријеч о фирми основаној искључиво ради рада за РС. „Благојевицх има само једног клијента - Републике Српску. А фирму је регистроваоао тек прошле године.“

Санкције, Дејтон и нови политички оквир

Пуљић говори и о политичким циљевима који се настоје остварити кроз ове лобистичке активности, указујући да се не ради само о укидању санкција, већ о покушају преобликовања ширег политичког оквира у Босни и Херцеговини.

„Главни циљеви у том лобирању су укидање санкција Додику и сарадницама, што је учињено. Род Благојевић и Додик имају неколико циљева. Једно од њих је поновно испитивање Дејтонског споразума.“

Истиче да се у лобистичким круговима заговара теза како је постојећи мировни споразум превазиђен, те да се тражи модел који би значајно промијенио статус Републике Српске.

„Лобисти тврде да је споразум застарио и траже нови оквир који Републици Српској даје већу аутономију, потпуни суверенитет. Вежу се за примјере Гренланда, Јужне Осетије и Косова.“

У истом контексту, како наводи Пуљић, један од кључних циљева лобирања је и уклањање међународног надзора у Босни и Херцеговини. „Остали циљеви су уклањање међународног надзора односно затварање Уреда високог представника.“

Минерали и економска дипломатија

Према његовим ријечима, у игру се уводе и економски и стратешки интереси, укључујући природне ресурсе овог ентитета.

„У мају 2025. Додик је јавно понудио минералне ресурсе Републике Српске, укључујући литиј, и понудио је то Америци у замјену за формално признање суверенитета тог ентитета.“

Говорећи о финансијској димензији цијеле приче, Пуљић наводи да је повратак на међународна тржишта дуга један од кључних, ако не и најважнијих циљева лобирања.

„Највећа посљедица скидања санкција је отварање међународних финансијских установа за Републику Српску, што под санкцијама нису могли, били су финансијски потпуно блокирани.“

У том смислу, подсјетио је на конкретне планове власти Републике Српске у наредном периоду. „Република Српска планира пласирати своју трећу емисију еурообвезница како би прикупила приближно 500 милиона еура у петогодишњих записима у марту 2026. године.“

Ко, заправо, позива на молитвени доручак?

Посебан дио разговора био је посвећен разјашњавању честих заблуда у вези с Националним молитвеним доручком, који се у домаћој јавности често погрешно представља као догађај у организацији америчке администрације.

„Феллоwсхип Фоундатион или Партнерска заклада позната под именом 'Обитељ' је та која организује Национални молитвени доручак. Није никако везана с америчком владом.“

Пуљић је нагласио да амерички предсједник нема никакву улогу у позивању гостију на овај скуп.

„Амерички предсједник никога никада није позвао на тај скуп. Када прочитате реченицу да је 'Трамп позвао Додика и било кога другог на молитвени доручак', молим вас да се не обазирете, јер то није истина.“

На крају је појаснио и финансијски аспект присуства овом догађају, који се често погрешно тумачи као „куповина позивнице“.

„Сви који долазе на молитвени доручак сами себи плаћају пут и боравак. Организатору се плаћа, приликом регистрације, за трошак доручка. За ову годину је то 650 долара.“

Активности Жељке Цвијановић у Вашингтону

Говорећи о активностима Жељке Цвијановић током боравка у Вашингтону, Пуљић наводи да она покушава успоставити контакте с високим званичницима америчке администрације, али и учествује на догађајима који имају политичку тежину.

„Жељка Цвијановић, која је већ трећи дан у Вашингтону, настоји договорити сусрет с другим човјеком Стате Департмента Цхристопхер Ландаом, с којим се већ три пута срела од краја прошле године.“

Додаје да ће Цвијановић учествовати и на конференцији о Западном Балкану.

„Госпођа Цвијановић ће у четвртак учествовати на једној конференцији о Западном Балкану на Атлантиц Цоунцилу, заједно с још неколико политичара из регије, попут предсједника Црне Горе, који ће такође бити на молитвеном доручку.“

Пуљић истиче да боравак Додикових сарадница у Вашингтону има јасан политички циљ.

„Жељка Цвијановић и Ана Тришић-Бабић су у Вашингтону да би легализовале Додика, исто као што је било у Израелу и Мађарској.“

Из БиХ на молитвеном доручку и Додиков сестрић

Пуљић је подсјетио да ће поред Милорада Додика из Босне и Херцеговине на овогодишњем Национално молитвеном доручку бити и Далибор Милош, који је координатор за позване из Босне и Херцеговине за Молитвени доручак осим за Милорада Додика; Ален Пилав, генерални директор Клиничког центра у Сарајеву, Вицо Зељковић, предсједник Фудбалског савеза БиХ и нећак Милорада Додика, с којим није у добрим односима; Ирфан Ченгић, начелник сарајевске општине Стари Град, Ален Бадњевић, директор фирме ИДДЕЕА, и Матеј Живковић, професор на Сарајевском факултету науке и технологије. Био је члан и замјеник предсједника Повјеренства за вриједносне папире Федерације Босне и Херцеговине.

Међународну пажњу привукао је свједочењем пред америчким Конгресом о корупцији и организованом криминалу на Западном Балкану, након што је преживио покушаје атентата.

(федерална.ба)