Правно питање или политичка калкулација: Зашто Уставни суд БиХ ћути о Влади Републике Српске?

Да ли је Влада Републике Српске (не)уставна? И зашто ни данас не знамо одговор на ово питање? Да ли због тога што је то, како тврде из Уставног суда БиХ, „озбиљан и захтјеван предмет“, па се, иако се „интензивно“ на њему ради, одлука очекује тек „крајем јануара“?

Или је посриједи, ипак, нешто друго?

Док вријеме пролази, питања остају: да ли, заправо, чекамо политичку одлуку у правној униформи!? Хоћемо ли је дочекати “крајем јануара” или ћемо, ипак, морати да сачекамо коначне резултате пријевремених избора, који се, подсјетимо, 8. фебруара понављају на 136 бирачких мјеста!?

Сенатор Републике Српске Александар Вулин, недавно је у интервјуу за Српскаинфо, изразио бојазан да би се, након што се изборна сага заврши, могло кренути у напад на Владу Српске. Зашто? 

Према његовом мишљењу, Народна скупштина Републике Српске је, повлачењем сопствених одлука и закона, изгубила ауторитет и, управо у том контексту, оспоравање Владе би представљало наставак процеса који доводи у питање стабилност институција Републике Српске.

"Бојим се да је повлачење одлука Народне скупштине протумачено, не као преговарачки процес, већ као слабост. Речено је, добро, повукли сте се, сад ћемо да вам поништимо изборе, па ћемо да видимо како ћете тиме да се бавите, а онда ћемо да вам нападнемо Владу. Ја се плашим да је сљедећа мета напада Влада Републике Српске и да ће се, након што се заврши ова сага о изборима за предсједника Републике Српске, кренути на Владу Републике Српске, па ће опет некакав Суд у Сарајеву да донесе одлуку да Влада није легитимна, па да нема ко да потпише плате, па да нема ко да потпише пензије, па да нема ко да донесе буџет", рекао је Вулин.

А прича о уставности Владе траје мјесецима. Група парламентараца из Парламента БиХ 9. септембра је поднијела Захтјев за оцјену уставности, након што је Народна скупштина Републике Српске, који дан раније, именовала нову Владу, предвођену Савом Минићем (СНСД).

Владајућа коалиција тврдила је да је Минића предложио Милорад Додик „као предсједник Републике Српске“, иако му је у том тренутку, правоснажном пресудом Суда БиХ, већ увелико био одузет мандат.

И управо у томе лежи проблем.

Док се чека одлука Уставног суда БиХ, остаје отворено кључно питање: да ли је овдје ријеч о правном проблему који захтијева додатно вријеме или о политичком процесу чије се посљедице тек наслућују, а које би додатно могао да зачини коначан исход пријевремених избора?

Једноставно питање

Професор уставног права Милан Благојевић, за Српскаинфо каже да се, и на случају “неуставне Владе Републике Српске”, коју имамо од почетка септембра прошле године, може видјети колике су размјере ерозије владавине права у БиХ.

"Наиме, чланом 3. Устава Босне и Херцеговине је прописано да су ентитети дужни да се придржавају одлука институција БиХ. То значи да су ова уставна одредба, а тиме и Устав БиХ, повријеђени ако Суд БиХ као институција БиХ донесе правоснажну осуђујућу пресуду којом Милораду Додику изреке мјеру забране обављања функције предсједника Републике Српске, након чега Додик супротно тој правоснажној пресуди, представљајући се као неко ко то више није, тј. представљајући се као предсједник Републике, предложи Народној скупштини Саву Минића за предсједника Владе, а Народна скупштина Републике Српске донесе одлуку којом прихвата такав Додиков приједлог те именује Минића за премијера и именује Минићеву тзв. владу.

Таквим актом Додика, а затим и актом Народне скупштине је дошло до кршења одлуке Суда БиХ као институције БиХ, а тиме и до кршења Устава БиХ који забрањује ентитетима да крше одлуке институција БиХ док су на правној снази, какве год биле одлуке тих институција", објашњава Благојевић.

Благојевић каже да све наведено говори да је овдје ријеч о једноставном правном питању – да ли је, у овом случају, повријеђен Устав БиХ.

"Једноставном, као када се ученику рецимо осмог разреда основне школе постави питање колико је два више два. Дакле, ни Уставном суду БиХ за одговор на наведено питање не треба више од неколико дана времена, али тај суд ево већ четири мјесеца напросто неће да одлучи о томе. Уз то Уставни суд БиХ обмањује јавност, тврдећи да се наводно ради о сложеном питању и дајући лажна обећања, јер је наведено питање било на сједници тог суда одржаној 28. 11. 2025. године послије које је из тог суда саопштено да ће одлуку у том предмету донијети на наредној сједници.

У децембру прошле године одржана је та наредна сједница, али ни на њој није донијета одлука како је обећано у новембру те године. Зато је упитно да ли ће је бити и у јануару ове 2026. године", наглашава Благојевић.

Он каже да се Уставни суд, понашајући се на такав начин, у случају оваквог једноставног предмета који има пред собом, не први пут, еродира владавину права, а тиме и државу.

"Не треба да изненади не само ако све поново буде пролонгирано у овом случају док се не заврше пријевремени избори за предсједника Републике, већ и ако на крају тај суд одлучи да у овом случају наводно није прекршен Устав БиХ", закључио је Благојевић.

(Српскаинфо) Фото: БН