Инфлација дупло већа у БиХ него у земљама ЕУ (ВИДЕО)

Према подацима Централне банке БиХ, базична инфлација у БиХ у првих 9 мјесеци ове године износила је 4,33 одсто. Такође, процјењени годишњи пораст просјечних потрошачких цијена у сектору услуга износи 4,84 одсто. Економисти истичу да је на ову инфлацију велики утицај имала цијена која се односи на храну и енергију, па све то заједно представља систем спојених  посуда.

Економисти истичу да базичну инфлација од 4,33 одсто у БиХ, одражава унутрашњи однос кретања цијена у  које не улазе цијене прехрамбених производа и енергије. Ту инфлацију прави услужни сектор, који је под утицајем висине потрошачке корпе.

„Неко ко напримјер изнајмљује станове, он мијења своје цијене не зато што је дошло до неких других промјена, већ зато што је дошло до промјене цијена хране и енергије, па он са ранијом најамнином може да купи мање, па уколико је овамо инфлација већа у смислу кретања цијена хране, енергије и онога што обухвата потрошачку корпу, он повећава цијене својих услуга. Тако да колико год дјелује да је базична инфлација искључила кретање цијене ове двије категорије производа, у суштинском смислу пошто ту у највећем дијелу доминирају услуге она одражава раст цијена и у сегменту цијена у малопродаји“, каже економиста проф. др Предраг Млинаревић

Економиста Адмир Чавалић каже да на базичну инфлацију ове године није утицао међународни фактор како је то било ранијих година и да је у Еурозони ове године инфлација чак дупло мања од ове у БиХ. Додаје је ријеч о унутрашној инфлацији чији је разлог неодговорна политика.

„Инфлација коју су креирале обје ентитетске владе које су једноставно номинално повећале личне износе бруто рада , али са друге стране у реалном смислу значајно оштетиле животни стандард не само радника, већ свих грађана БиХ. Видјећемо шта ће се даље дешавати, за надати се је да ће доћи до пада инфлације, разумјевајући да смо ми увозна и мала економија, и да позитивни инфлаторни трендови унутар Европске уније би евентуално требали да утичу на пад и стабилизацију инфлације у БиХ“, закључио је економиста Адмир Чавалић.

Са друге стране економиста Светлана Ценић напомиње да у обрачун инфлције економисти урачунавају и цијене хране, и аутомобила, и парфема, и домаће и увозне робе,  што није добро јер не даје праву слику раста инфлације, па је потребно хитно раздвајање.

„Па сада, кад ви кажете да је хљеб поскупио напримјер 50 одсто, али је намјештај појефитинио два одсто, онда у просјеку нешто када израчунате испаде, није инфлација висока. Ја сам за то да се храна одвоји и да се посебно рачуна, а посебно све остало, јер ми највише трошимо на храну. А, храна је нешто гдје су цијене потпуно сулуде да ја више не знам како отићи на пијацу, како отићи у радњу, колико пара требам спремити“, нагласила је Ценићева.

Када је ријеч о инфлацији која се односи на храну и енергију, треба напоменути да је она у овој години у БиХ чак већа од ове базичне која је пореко 4 одсто. Разлог томе је недостатак конкурентности на тржишту, гдје трговци подижу цијене без оправданог разлога, а они који би требали то да санкционишу и регулишу, не раде свој посао, па као и увијек испашта народ.  

(БН)