Како припадници генерације З посматрају свијет?

Сукоб генерација је вјечна тема, али у социолошком и психолошком контексту има дубље значење и представља различито социјално искуство и поглед на свијет. 

Старије генерације не могу да разумију млађе припаднике генерације Зед, посебно у пословном контексту гдје се све више фирми суочава се с изазовима у раду са младим запосленицима. Њихове навике, ставови и приступи раду често се знатно разликују од оних старијих генерација.

Припадници генерације З чине скоро 30 одсто радне снаге, а њихове навике и очекивања мијењају правила у фирмама и институцијама. Често их називају и најразмаженијом генерацијом, јер су спремни да своје потребе и свој приватни живот ставе испред посла.

“Мислим да смо ми доста свјесни тога да правимо неки баланс и то што се тиче посла да знамо да одвојимо посао од приватног живота, да не улажемо неку непотребну енергију у посао”, каже Марина Бокут, ученица Техничке школе “Михајло Пупин”, Бијељина.

“У једном моменту се мора радити прековремено, радити слободан дан, једноставно се мора неки посао стићи, али то треба да буде добра воља и једноставно колегијалност и љубав према фирми у којој радите, а не сад да то да ваша добра воља да радите прековремено узрокује да вас надлежни запошљава константно и да вам даје неке обавезе за које нисте плаћени, за које једноставно нисте надлежни да их радите”, каже Никола Пејаковић, ученик Техничке школе “Михајло Пупин”, Бијељина.

Социолог Владимир Васић каже да генерације данас више траже да се цијене, више траже да се њихов рад вреднује кроз плате, те желе да се више поштују као људи што је добро, јер и старији треба да уче од младих који су носиоци неких позитивних промјена у будућности. 

“Ја мислим да су то генерације које су боље освјештене у смислу неке социјалне правде, у смислу њихових права, обавеза и на крају крајева неког њиховог психолошког профила. То су неке генерације од којих не треба да очекују неки људи да их можете израбљиват као што се израбљују наше генерације и генерације наших родитеља”, истиче Васић.

Психолог Александра Радановић истиче да је природно да млади људи покушавају да изградњом свог идентитета мијењају правила “игре”, да намећу нека своја правила, а та нова правила која се тичу пословне сфере, могу само да помогну свима нама.

“Функција сваке младе генерације јесте да доведе неку револуцију, да доведе неку промјену и уколико ће та промјена имати функцију да њима буде флексибилније, да се они боље осјећају, да буду продуктивнији, да људи са којима раде имају боље резултате, зашто да не. И мислим да није безвезе реченица да на младима свијет остаје”, каже Радановић.

Док старији чувају мир и стабилност, млади су ту да донесу нову енергију, иновације и неопходно преиспитивање застарјелих норми у многим областима па тако и у пословној сфери, међутим, наши политичари то још увијек нису увидјели, тврди Васић.

“Ми се још увијек крећемо у тим оквирима да не требају паметни, него подобни, не требају дигитално освјештене особе него партијски освјештене особе. Очито требају неком генерације које су послушне и никако да неки лидери на нашу жалост, лидери у БиХ буду свјесни чињенице да ово више није једнопартијски систем”, каже Васић.

Из сукоба између онога што јесте и онога што треба да буде, рађају се напредак и промјене јер је свака генерација донијела нешто ново.

(БН) Фото: БН