Режим ућуткао академике, декане, професоре и студенте

У свакој цивилизованој земљи, универзитетски професори, студенти и академици су најбољи чувар демократског друштва и владавине права и први се побуне ако се појави било каква девијација у друштву. Републику Српску потресају бројни проблеми, од угрожавања институција до бројних афера у које су умијешани представници власти, међутим из академске заједнице ни ријечи. Ријетки су они који јавно о томе говоре.

Ћути Академија, ћуте универзитетски професори, чак и на директна угрожавања статуса Републике Српске. Нису се јављали да упозоре власт ни када су доношени спорни закони, а ни онда када су исте поништавали и тиме учврстили институције БиХ, на штету Републике Српске.

О ударима на Републику Српску, Не оглашава се ни Академија наука и умјетности Републике Српске. На наше питање предсједник Академије без одговора:

"Извините, овдје је ријеч о госту предсједнику Српске академије. За неке нове теме јавите се па ћемо разговарати", каже предсједник АНУРС Драгољуб Мирјанић. 

Јавна предузећа од Шума до Електропривреде и Жељезница су на кољенима. Стотине милиона губитака због сумњивих арбитража и контроверзних уговора са руским тајкунима и словеначким фирмама. Вео тишине који прекрива академску заједницу међутим није од јуче – власт годинама на све начине склања оне који проговарају тоном који њима не одговара.

"То је нажалост све логична посљедица самог пуча који је извршен када је ректор бањалучког Универзитета био проф. др Милан Матаруга. Човјек који је по свим референцама и категоријама неко кога се ни академска заједница ни друштво неће стидјети и баш као такав сметао је власти јер је био неко ко се залагао за напредак стручне и научне заједнице, а с друге стране није био довољно политички погодан", сматра посланик ПДП-а Бојан Кресојевић. 

Кресојевић, који је дипломирао на бањалучком Економском факултет као најбољи студент каже да власт годинама и формално смањује тон академској заједници и дисциплинује студенстске организације које такође краси ћутање. Од посљедњег већег студентског протеста преко 10 година.

"Власт је у наставку 2020 године и прилагодила себи Закон о високом образовању како би на одговарајући начин успоставила директну политичку контролу када се бирају ректори, а посљедично и декани и данас за резултат имамо такву атмосферу да академска заједница како професори руководство универзитета, а тако и студенти не реагују на било каква питања релевантна за стручну и научну заједницу. Крајњи резултат је губитак за цјелокупно друштво", каже Кресојевић.

Један од ријетких који јавно коментарише проблеме посебно у енергетици је професор бањалучког Електротехничког факултета Бранко Блануша.

"Има реално и оних који се боје да би неки њихов јавни иступ, посебно који није у складу са оним што је званична политика у Републици Српској и како власт дјелује, да би то могло утицати чак и на нека за њих битна дешавања као што су комисије, избори у звања и слично. Тако да има доста тога што је утицало да чланови академске заједнице буде пасивна", сматра професор на бањалучком Електротехничком факултету Бранко Блануша.

Политика незамјерања, затвореност у круговима сопствених интереса, као омча око врата гуши једну од најважнијих мисија постојања универзитета.

"Што се тиче академске заједнице, она је на одређен начин доста затворена у смислу борбе за стручна и научна напредовања од асистената до редовних професора. Међутим то није оправдање да не дјелује у јавном животу; оно може бити деполитизовано, професионално, изнад свега морално и то ми који се бавимо науком зовемо трећа мисија развоја факултета и универзитета", сматра универзитетски професор Душко Вејновић.

Од кога очекивати да критикује власт кад је већина професора, посебно руководећих у Академији наука и умјетности Републике Српске – у редовима СНСД-а. Тако имамо дугогодишњу праксу гдје чланови академске заједнице представљају нијеме посматраче свих криза и сумњивих радњи власти у Републици Српској.

(БН) Фото: Архива