За годину Комисија није изрекла ниједну казну за сукоб интереса

Комисија за одлучивање о сукобу интереса БиХ у првој години постојања није санкционисала ниједног функционера, иако десетине пријава против неких од кључних функционера БиХ чекају на рјешавање.  

Комисија која је успостављена новим Законом о сукобу интереса са радом је почела у новембру 2024. године и до данас није изрекла ниједну санкцију због већ устаљених политичких опструкција и неусвајања подзаконских аката. Док пријаве Транспаренцy Интернатионала против Милорада Додика, Нермина Никшића , Севлида Хуртића и бројних других функционера чекају на рјешавање, Комисија противно Закону настоји јавности да забрани присуство сједницама. 

Власти су усвајање Закона о спречавању сукоба интереса на нивоу институција БиХ у марту 2024. године представиле као велики успјех у процесу ЕУ интеграција, након које је услиједила подршка за отварање преговора о чланству.

С друге стране, ТИ БиХ и друге организације цивилног друштва гласно су упозоравали, на нетранспарентан процес усвајања овог закона, различите верзије које су се појављивале пред Савјетом министара, као и недостатке у самом закону. Упркос одређеним побољшанима, ТИ БиХ је сматрао да предвиђени модел рада Комисије за одлучивање о сукобу интереса, као хибридног тијела чији чланови имају флуидан статус, може довести до опструкција у њеном раду и неефикасности у провођењу поступака и одлучивању. Друге замјерке односиле су се на начин провјере имовинских картона, те одлучивање о санкцијама које се односе на разрјешење с дужности.  

И након спорних именовања чланова Комисије, услиједиле су даље опструкције у виду неусвајања подзаконских аката потребних за њен даљи рад. Сам процес именовања додатно је компромитован чињеницом да су и поједини чланови Комисије сами у потенцијалном сукобу интереса. Тако је за члана и првог предсједавајућег Комисије именован Дејан Ружић, који је истовремено био кандидат на конкурсу и секретар комисије која је проводила конкурсну процедуру, чиме је доведена у питање непристрасност цијелог поступка.

Још један именовани члан и тренутни предсједавајући, Џенан Шечербајтаревић, запослен је као полицијски службеник у Државној агенцији за истраге и заштиту, иако Закон о полицијским службеницима БиХ изричито забрањује обављање било какве јавне функције уз ту дужност. ТИ БИХ је ове случајеве пријавио надлежним органима, али се већина њих прогласила ненадлежним.

Такав почетак мандата Комисије само је додатно продубио сумње у њену непристрасност и кредибилитет, док се у међувремену не привођењем закона јавним функционерима омогућава и директно подржава обављање неспојивих функција, недопуштено запошљавање блиских сродника у јавном сектору и противзаконито намјештање тендера блиским фирмама. 

Одгађање примјене Закона очито одговара свима: Комисији која је тромим дјеловањем допринијела кршењу рока за израду правилника без којих не може радити; Министарству правде БиХ које мјесецима није обезбиједило Комисији печат, често кориштен као оправдање за изостанак резултата у раду; АПИК-у који не проводи своје законске обавезе и не пружа Комисији техничку подршку за рад; а ни парламентарцима који би требало да активно вршити надзор, а умјесто тога бирају тиху подршку непровођењу. Све ово доводи до потпуне неефикасности рада Комисије, која ни након годину дана није успоставила основне услове за примјену закона. 

Чињеница да је прва од пет година мандата Комисије протраћена без санкција за сукоб интереса шаље опасан сигнал у ком правцу би могло ићи тумачење закона и успостављање правила и праксе. Посебно је забрињавајуће игнорисање препорука међународног експерта који је на захтјев Комисије израдио анализу нацрта правилника, чиме се правни оквир могао унаприједити.

Комисија је у међувремену доносила необавезујућа мишљења на упит јавних функционера, без додатних провјера, те произвољно тумачећи државни и законе који регулишу сукоб интереса на нижим нивоима власти. Тако је Комисија расправљала о поклоњеном пиштољу бившем министру безбједности БиХ Ненаду Нешићу, док пријаве сукоба интереса високопозиционираних јавних функционера чекају на покретање поступка. 

Додатни проблем представља и настојање Комисије да свој рад учини још нетранспарентнијим.

На посљедњој сједници у октобру чланови су расправљали о могућности затварања сједница за јавност, позивајући се на Пословник о раду који није доступан јавности. Тиме се директно крши одредба Закона која јасно прописује да су поступци пред Комисијом јавни, осим гласања и ситуација када је другачије одређено законом. У тренутку када Комисија не објављује дневне редове, материјале сједница, нити накнадно одлуке и мишљења, присуство сједницама је једини преостали облик јавног надзора над њеним радом.

Покушај да се и тај минимум транспарентности укине додатно подрива повјерење јавности и отвара простор за арбитрарност у одлучивању. Умјесто да гради интегритет и повјерење, Комисија наставља институционалну праксу затворености, чиме се и овај „реформски успјех“ претвара у још један симбол заробљених институција. 

(Транспарентно) Фото: БН