У Невесињу умјесто жита и кромпира - поља соларних панела

Пољопривредници Невесиња су заобиђени и забринути. Плаше се да је стотине хектара државне земље у комаду за њих изгубљено. Влада Републике Српске је одлучила да се на земљи, ораницама некадашњег пољопривредног комбината Хепок Мостар, подигне соларна електрана. Произвођачи познатог невесињског кромпира нису имали шансу против власника соларних панела.

Весо Радић је један од узгајивача чувеног невесињског кромпира- културе чије је географско порекло заштићено. То је и један од разлога што се на тржишту тражи и добро плаћа. У посао је укључена цијела породица па су заинтересовани да дугорочно прошире производњу и да закупе државно земљиште. Вест да ће оранице на 50 година изнајмити инвеститору да изгради соларну електрану, разљутила је и разочарала невесињске пољопривреднике.

И производња хране је стратешки интерес

„Не могу схватити нечију идеју да на овако плодно земљиште ставе панеле“, чуди се Весо.

„Ради се о комплексу од око 300 хектара који има и систем за наводњавање. Кажу да је земља неплодна због повећане киселости што није истина. Узорак сам носио на анализу, уз додатак креча и прихрањивање стајским ђубривом, на њој се могу узгајати све културе“, тврди наш саговорник и показује парцелу на којој се гаје јагоде.

Узорак су анализирали на Пољопривредним факултету у Источном Сарајеву и у Агромедитеранском заводу у Мостару.

„Показала је анализа да се ради о квалитетном земљишту са једном дозом киселости. Али та киселост није ни близу оне у Лијевче пољу, па га људи саде“, објашњава наш саговорник и додаје да је рјешење једноставно- на хектар потребно довести 3 до 4 тоне креча што није никакав проблем будући да је у близини мајдан кречњака.

„Здрав разум не може да схвати да се ово може дати некоме за соларне панеле“, и даље се чуди. Објашњава да би закупом унапредио производњу кромпира и заобишао тешкоће као што су уситњене парцеле које компликују и поскупљују процесе. 

„Ове године имам око 40 дунума кромпира. Разлика између прве и последње парцеле је 18 дунума што значи да бих урадио било коју операцију, као што је орање, фрезање, прскање, морам трактором да пређем 40 километара. А тек код вађења кад тај кромпир још морамо возити кући“, каже Радић и додаје да су пољопривредници у невесињским селима остали без дијела парцела и због изградње ХЕ Дабар. 

Сматра да је стратешки интерес да имамо своју производњу хране. 

Панелима је место у кршу

Данас пензионер Ратко Вујовић је радни вијек провео у грађевинској служби општине Невесиње. Потврђује да на комплексу од 300 хектара постоји могућност наводњавања и пумпна станица као и да би за кратко вријеме све могло бити у функцији. Забринут је и за промјјену микро-климе као последицу неконтролисаног постављања соларних панела.  

„Са друге стране је језеро Алаговац са кога се Невесиње снабдјева водом. Соларне електране које планирају, сигуран сам, имаће утицај и на то“, каже. Плаши се и да се таква земља неће моћи кориситити за обрађивање најмање деценију након што панелима истекне радни вијек.

Иако је свјестан да дозволу за велике соларне електране не даје општина него министарство, односно Влада Републике Српске, Вујовић мисли да локална власт није снажно бранила интерес својих становника и сматра да се сами грађани морају изборити, најприје деловањем кроз мјесну заједницу.

„Умјесто да панеле стављају у неки крш, они уништавају плодно тле, само да им дају који динар. Не занима их шта ће бити са пољем. У општини играју како ови из Требиња свирају. Ако се народ не дигне, нема овде живота. Шта њега боли брига да ли ја сијем или не, ако њему легну паре“, огорчен је Вујовић на локалну власт која, по њему, не показује довољно бриге за интересе становника Невесиња. 

Чији је сервис Општина Невесиње?

Да ли је за општину Невесиње кориснија соларна електрана од локалних пољопривредника и њихових производа и даље чекамо одговор. Комуникација са локалним властима је углавном једносмерна- ми питамо, они не одговарају. И мада смо недјељама имали стрпљење, жељели да јавност буде информисана и о начину на који је, вјерујемо вођена општим интересом, размишљала власт, одговоре нисмо добили. 

Начелника Миленка Авдаловића смо питали и какав је став локалне заједнице по овом питању будући да смо из Министарства енергетике Републике Српске добили одговор да су прибавили мишљење и локалне заједнице на основу кога су соларној електрани дали зелено свјетло.

Жељели смо да чујемо да ли је организована јавна расправа или било какав састанак на коме би пољопривредници, који би могли бити заинтересовани за закуп овог комплекса, били упознати са намјерама инвеститора и одлукама власти.

Иако смо у неколико наврата слали упите, из Кабинета начелника нам је, кад смо их контактирали телефоном, потврђено да су разговарали и да је упит прослијеђен одјељењима која ће доставити информације. Ипак, до овог тренутка, мада су прошле недјеље, још нисмо добили одговор. На посљедњој сједници скупштине начелник Авдаловић је рекао да ће видјети да ли ће нам одговорити. 

Изгледа да Директ није једини који чека на одговоре. И за новинара Миљана Ковача је углавном тешко успоставити комуникацију са локалном администрацијом. 

“Чекам дуже од двадесет дана одговор на један Захтјев о приступу информацијама. Неке одговоре на питања која сам раније упућивао нисам никада добио. док ми је у пар наврата одговорено”, каже Ковач који се и сам бавио питањем соларних електрана у Невесињу.

“Локална власт у Невесињу, понаша се по обрасцу који је нажалост устаљен код власти у Републике Српскре – не интересују их пуно интереси грађана, па тако ни пољопривредника у овом случају. Умјесто да се понашају као сервис грађана, они се понашају као сервис својих партијских шефова и тајкуна који су блиски власти. Са народом разговарају само када им требају гласови на изборима па тада асфалтирају или наспу који километар локалног пута.

С друге стране и добар дио народа се понаша по принципу као да их не интересују посљедице онога што власт ради, ако се не тиче њих лично. Тако је и у случају соларних електрана. Када се на то дода и заокупљеност народа темама високе политике, док промичу ствари које директно утичу на живот, врата за уништење свега што се нађе на путу крупном капиталу биће широм отворена”, каже Новинар Миљан Ковач за “Директ”. 

Ипак, додаје да су и награда и казна за понашање власти у рукама народа. Не чуди га однос начелника Авдаловића од кога се очекивало више слуха за бивше колеге будући да је некада радио у медијима и био на челу локалне радио-станице у Невесињу. Ригидан однос, каже Миљан Ковач, њега не изненађује јер Авдаловић никада није био новинар.

“Радио је у медијима, али увијек као пропагандиста и слуга власти, не отварајући никада теме које би могле засметати владајућим политикама, без обзира која политичка опција је у ком тренутку на власти. Уосталом, на начин како то и данас раде локални медији, који никада немају критички већ искључиво послушнички однос према власти и ономе што она ради. Нема то везе с новинарством и ја то тако и не зовем, јер заправо раде искључиво у цилљу промовисања, односно хвалоспјева власти. Прави примјер је Радио Невесиње, са чијих таласа грађани ове општине никада неће чути ни једну информацију о проблемима за које је одговорна власт”, објашњава Ковач. 

Но, није само општина Невесиње игнорисала наша питања. Од Министарства пољопривреде смо хтели да сазнамо колико су ангажовани на очувању пољопривредних површина и да ли би, евентуално, могли оспорити овакву девастацију обрадивог земљишта. Иако су још почетком септембра обећали да ће послати одговор, он до овог тренутка није стигао мада смо их и додатно контактирали.

Родиће кртола, биће пара за адвокате

Пољопривредник Весо Радић каже да у овом није сам и да ће преко месне заједнице покушати да сачувају земљу.

„Ми ћемо се борити свим начинима, искористићемо правне могућности. Консултоваћемо правнике, адвокате, родиће кртола, имаћемо одакле платити, биће добра цијена“, уз смијех каже Радић. 

„Овде живе моја дјца, ако бог да, сутра ће бити унучад, а они хоће да овде ставе радио-активни отпад. Од задње куће до ове парцеле нема сто метара“, каже Радић.

А могу ли пољопривредници побиједити у овој борби? Новинар Миљан Ковач сматра да су кључни грађанска свијест и солидарност.

“Мали пољопривредни произвођачи, као и сви грађани, не само у Невесињу, него иначе могу се одупријети и заштити своје интересе, само ако схвате своја права која им даје устав, и важећи прописи, а то је прије свега да схвате да они не зависе од власти, већ да је судбина власти у у њиховим рукама. Такође морају да схвате да оно што угрожава пољопривреднике једног села, мора свих да се тиче, јер ће се сутра дешавати и њима самима“.

Једина институција која нам је одговорила било је Министарство енергетике и рударства Републике Српске. Потврдили су да је Влада Републике Српске крајем јула 2025. донијела одлуку о утврђивању услова за доделу концесије путем преговарачког поступка за изградњу СЕ „Златац 1“. Одлука је донесена након што су прибавили мишљења надлежних органа, институција и јединица локалне самоуправе, а инвеститор је привредно друштво „СУН ЕЛЕЦТРИЦИТY“ д.о.о Бања Лука. 

Медији су раније писали да ће СЕ „Златац 1“ имати инсталисану снагу од 110 мегавата и годишњу производњу од 145,11 гигават часова. Одређена је једнократна накнада од 1,17 милиона КМ која се уплаћује након закључења уговора те накнада од 0,0055 КМ по произведеном киловату електричне енергије.

„Уговором о концесији ближе ће се одредити обавезе концесионара у погледу услова изградње и коришћења предмета концесије“, стоји у одлуци Владе Републике Српске у којој се наводи да ће се концесија додијелити на период од 50 година.

Иначе, фирму „Сун Елецтрицитy“ је основао Момчило Гњатовић, власник много познатије фирме „Електрообнова“ из Бањалуке.

(Директ) Фото: Директ