Како ће санкције утицати на цијене горива у Српској?

– Санкције Нафтној индустрији Србије (НИС) чије је ступање на снагу америчка Канцеларија за контролу имовине странаца (ОФАЦ) најавила за сриједу 1. октобра 2025. године, могле би утицати на снабдијевање у пограничној зони БиХ уз Дрину, гдје гориво стиже директно из Рафинерије у Панчеву, али значајнијих поремећаја не би требало бити.

Према ријечима предсједавајућег Групације за промет нафтом и нафтним дериватима при Привредној комори Републике Српске Ђорђа Савића, Рафинерија нафте из Панчева снабдијева тржиште БиХ са само 15 одсто горива, бензина и дизела, што се релативно лако може надокнадити из других извора.

“И раније је долазило до обустављања снабдијевања из Панчева, као што је било за вријеме пандемије када је Србија уводила забране извоза. Ни тада није било проблема на нашим пумпама. Разлику би могли осјетити само купци који су гравитирали Панчеву, попут оних из Бијељине, Брчког и Зворника, дакле уз границу. Они ће можда куповати гориво на другим дестинацијама, ако дође до престанка снабдијевања” каже Савић.

Каже да не зна шта вријеме доноси, али с обзиром на то шта видимо сада, не би требало да буде веће драме. Истиче да цијене горива одређује свјетска берза, а не информација да ли ради Рафинерија Панчево.

“То само може утицати на понуду и тражњу на локалу. Према овоме што видимо, можемо мирно да спавамо“, каже Савић.

Сматра да највећи проблем има Србија која мјесечно троши 250 хиљада тона ових горива, а НИС од тога снабдијева 80 одсто. Колико ће њихова логистика то издржати, каже Савић, то ће се видјети.

“Имамо информације да НИС има солидне залихе, вјероватно за неких пар мјесеци. Најбитније је да нема панике на тржишту. Већи је проблем како ће Србија реаговати, него БиХ“, каже Савић.

Иначе, Министарство трезора САД издало је 25. септембра нову посебну лиценцу којом се компанији НИС омогућава обављање оперативних активности најкасније до 1. октобра 2025. године.

НИС је саопштио данас да су обезбиједили довољне количине нафтних деривата за снабдијевање тржишта у овом тренутку, уз напомену да су још 14. марта поднијели захтјев за уклањање компаније са СДН листе. Истакли су да својим пословањем нису допринијели увођењу санкција које угрожавају рад компаније и социјалну стабилност више од 13.000 запослених.

Вјерује се да ће НИС плате запосленима након увођења санкција исплаћивати преко Поштанске штедионице, имајући у виду да је то једина банка у стопостотном државном власништву.

“Такође, НИС наставља сарадњу са Министарством финансија САД на захтјеву за уклањање са листе санкција и продужења лиценце, као и сарадњу са акционарима на рјешавању новонастале ситуације“, поручили су из НИС-а.

Прошле седмице је Акционарско друштво “Интеллигенце” из Санкт Петербурга (дио групације Гаспром) постало власник 11,3 одсто акција Нафтне индустрије Србије (НИС), које је преузео од Гаспрома.

Гаспром је руска државна компанија и један од највећих свјетских произвођача и извозника природног гаса. Фирма Гаспром Њефт је његова кћерка-фирма задужена за послове са сировом нафтом.

У власничкој структури НИС тренутно је највећи акционар Гаспром Њефт са 44,85 одсто, Србија са има 29,87 одсто, а трећи власник сада је “Интеллигенце” са 11,3 одсто.

Најзанимљивији детаљ трансакције је да се промјена власништва догодила унутар групације и „на основу уговора о уступању/преносу акција акционарског друштва без накнаде“.

Ово практично значи да је пакет акција, чија би тржишна вриједност била вишемилионска, пренијет бесплатно на руско акционарско друштво регистровано у Санкт Петербургу, чије је одговорно лице Всеволд Станиславович Воробев.

НИС је до сада шест пута добио одлагање примјене санкција САД и поднио је и седми захтјев.

Директор “Србијагаса” Душан Бајатовић недавно потврдио да “жеља постоји да Србија откупи НИС, али да руска страна тренутно није вољна да прода компанију”.

Тржишна капитализација НИС-а од око милијарду евра сматра се нереално ниском, а вриједност компаније у случају продаје била између три и четири милијарде евра.

Проста рачуница показује да би Србија, за откуп преосталог руског удјела (56,15%), морала да издвоји најмање око двије милијарде евра.

Иначе, постројење у Панчеву има годишњи капацитет од 4,8 милиона тона и покрива већину потреба Србије, а санкције би могле да угрозе снабдијевање сировом нафтом преко хрватског Јанаф нафтовода.

(Цапитал) Фото: НИС