Не зна човјек да ли би се смијао од муке или плакао од туге

Лидер Листе за правду и ред Небојша Вукановић објавио је на свом блогу нови текст у којоме говори о паљењу свијећа за убијено Цхарлиеја Кирка. чланова СНСД-а. Све је назвао трагичном представом.

"Не зна човјек да ли би се смијао од муке или плакао од туге и трагикомедије, након још једне у низу трагичних представа улизивања Доналду Трампу и понижавања српског народа и Републике Српске од стране помахниталог Вожда и његове камариле која својим понашањем највише личи и подсјећа на дворске луде Нерона и Калигуле.

Да би се Вожд покушао спасити из замке у коју је сам упао и јаме коју је ископао све карте су бачене на новог америчког предсједника Доналда Трампа, додворавање, улизивање, пузање и полтронисање без имало достојанства, очајнички крици „спаси ме, спаси ме“ који се мјесецима чују из Лакташа али не допиру до Вашингтона, упркос десетинима милиона марака народног новца за „лобирање“ који не помажу јер је из Вашингтона дат јасан сигнал Додику да се мора одмах повући, одустати од референдума, тензија и срљања.

Ипак се дављеник за сламку хвата па је у очају послао пред Палату Републике Раша Ковачевића, Срђана Мазалицу и Владу Ђајића, те мању групу углавном старијих чланова СНСД-а, који вјероватно никада нису ни чули за покојног Кларка, да пале свијеће, уписују се у књигу жалости, држећи у рукама цераду на којој је писало “ Почивај у миру Чарли Кирак 1993. -2025. година“.

Трамп је оштро реаговао на убиство и атентат на новинара, који је за сваку осуду, а Додику је синула нова идеја за додворавање и слаље порука преко океана да је спреман на све, па је потрошио и искористио своје пијуне да буду његови статисти и одашиљачи, што је тужно и трагикомично.

Народ је толико збуњен да не зна на коју смо страну, као сердар Шћепан Радојевић, да ли смо књазу или капетану, за исток, Путина и Русију, у којој је Додик био прије пар дана, или за запад, Трампа и Америку, из које се тек вратила Жељка Цвијановић. Тумарање, срљање и вођење дипломатије као кошаркашке утакмице, са брзим измјенама играча и тактике, слично је лупању дављеника који очајнички млатара у живом блату и тако тоне све дубље.

(Рапорт)