Наставак хаоса или владавина права у Републици Српској

Након што се на сва звона актуелна власт у Републици Српској 8.9.2025. године стала хвалити тиме што је Клуб бошњачких делегата у Вијећу народа Републике Српске саопштио да се неће обраћати Уставном суду Републике Српске поводом неуставне одлуке Народне скупштине о избору тзв. владе Републике Српске, неопходно је истаћи пар одлучних чињеница с тим у вези.

Др Милан Благојевић 

Као прво, то што се поменути бошњачки клуб неће тим поводом обраћати Уставном суду Републике Српске не значи да је уставна одлука Народне скупштине о избору тзв. нове владе Републике Српске.

Напротив, та одлука је неуставна, јер је донијета на приједлог Милорада Додика, а не предсједника Републике, јер је Додику прије тога силом закона (Изборног закона БиХ и Кривичног закона БиХ) мандат предсједника Републике престао 12.6.2025. године када је тог дана постала правоснажна осуђујућа кривична пресуда жалбеног вијећа Суда БиХ којом му је изречена мјера забране обављања функције предсједника Републике у трајању од шест година.

Зато је Народна скупштина поступајући по приједлогу Милорада Додика да се Саво Минић изабере за премијера Српске, усвајајући тај приједлог, а не приједлог предсједника Републике, грубо повриједила Устав Републике Српске, јер тај устав прописује да такав приједлог Народној скупштини може дати само лице које је предсједник Републике како у тренутку подношења приједлога, тако и у тренутку скупштинске расправе и доношења одлуке о том приједлогу у Народној скупштини.

Но, том одлуком је повријеђен и Устав Босне и Херцеговине, и то прије свега уставни принцип владавине права из члана 1. Устава БиХ, који између осталог значи и владавину правоснажних пресуда, па и кад су правно неосноване, све док из правног поретка не буду уклоњене одлуком вишег суда у односу на суд који је донио ту пресуду.

Дакле, када Народна скупштина поступа по приједлогу лица којем је правоснажном пресудом забрањено да обавља функцију предсједника Републике, тиме се Народна скупштина поиграва са том пресудом, а тиме и са владавином права прописаном чланом 1. Устава БиХ, чиме очигледно крши тај устав.

Зато чуди ћутање, рецимо Дениса Бећировића као члана Предсједништва БиХ, а и других субјеката који по члану 6. Устава БиХ имају право да од Уставног суда БиХ затраже оцјену уставности неуставне одлуке Народне скупштине о избору нове тзв. владе Републике Српске.

Неки кажу да се та одлука наводно треба прво објавити у Службеном гласнику Републике Српске, што напросто није истина.

Наиме, чланом 7. Закона о Влади Републике Српске прописано је да мандат новој влади (па и неуставној влади) почиње даном њеног избора у Народној скупштини, а не даном објављивања тог избора у Службеном гласнику.

Стога се управо на основу те законске одредбе о почетку мандата владе, захтјев за оцјену уставности одлуке о њеном избору може поднијети Уставном суду БиХ истог дана када је Народна скупштина донијела ту неуставну одлуку. А тај суд не може одбити тај захтјев, јер би се у том случају и он попут Народне скупштине поиграо са правоснажном осуђујућом пресудом Суда БиХ против Милорада Додика.

Кажем све ово зато што без одлуке Уставног суда БиХ да је неуставна та одлука Народне скупштине, сва друга указивања на ту неуставност биће бескорисна те ће, да ствар буде још гора, омогућити силницима да и даље тврде како се ради о наводно уставној одлуци и влади.

Све то ће у одсутности такве одлуке Уставног суда БиХ, који о овоме нема право да одлучује по својој иницијативи, омогућити наставак аутократског хаоса у Републици Српској и тријумф насиља над правом.

Пише: Др Милан Благојевић