Већина радника у БиХ размишља о промјени посла

Чак 89 одсто испитаника из Босне и Херцеговине одговорило је да размишља о промјени посла, наводи се у великом истраживању компаније "Алма Цареер", која послује у девет земаља, од којих је једна и БиХ.

Како се наводи у истраживању, 49 одсто њих озбиљно разматра промјену посла, док 40 одсто каже да је то могуће.

"Само 11 % испитаника изјавило је да сигурно неће тражити нови посао. Слична је ситуација у нашој региону, што показује много већи ризик од флуктуације радника у односу на балтичке земље и земље централне Европе", пише у истраживању.

Додаје се да је у БиХ проценат задовољства платом чак и мањи те износи 24%.

То значи да је сваки четврти радник у БиХ задовољан са својом платом.

"Када је ријеч о доби, особе млађе од 45 година показују веће задовољство (близу 30% их је задовољно или потпуно задовољно), док је међу особама старијим од 45 година тај проценат око 23%. Истраживање показује да незадовољство платом расте са годинама, што је донекле изненађујуће, с обзиром на то да се на вишим позицијама обично нуде веће плате", стоји у истраживању ове компаније.

Даље се наводи да је 53 одсто испитаника из наше земље изјавило да се осјећа потцијењено у односу на своје радне задатке и одговорности.

"У БиХ, 40% радника наводи да би били задовољни с повећањем плате од 21 до 50%, док је 30% њих изјавило да би за осјећај задовољства требало повећање између 11 и 20%. Додатно, 11% испитаника задовољило би се с растом плате од 6% до 10%, док би свега 6% запосленика жељело удвостручити своја примања", додаје се у истраживању.

Укупни резултати за свих девет земаља показују да 77% разматра ову опцију, што указује на изражену жељу за бољом компензацијом.

"У поређењу с претходним истраживањем из 2023. године, број испитаника који барем размишљају о тражењу боље плаћеног посла благо је опао са 79% на 77%, али и даље - само један од четири испитаника довољно је задовољан да у наредних шест мјесеци не размишља о промјени посла", рекао је Јозеф Плшко, директор за односе с јавношћу и комуникације "Алма Цареера".

Адис Кечо, шеф стручне службе у Савезу самосталних синдиката БиХ, рекао је за "Независне новине" да је ФБиХ до 1. јануара ове године имала минималну плату од 619 КМ те да је то било поражавајуће не само за синдикате, већ и за власт.

"С обзиром на синдикалну потрошачку корпу која је износила преко 3.000 КМ, није било довољно ни пет таквих плата да би се могло обезбиједити један достојанствен живот. Од 1. јануара је најнижа плата 1.000 КМ и то је један значајан искорак. Оно што нас охрабрује јесте да је власт опредијељена да се ради на побољшању социјално-економског положаја радника, али и радног правног статуса.

Недавно је дошло до растерећења одређеног дијела доприноса на терет послодавца и очекујемо да ће они за тај износ за који ће бити растерећени повећати плате радницима. И поред ових повећања, грађани у БиХ још нису задовољни својим примањима, јер смо свједоци свакодневних поскупљења основних животних намирница, добара и услуга", истакао је Кечо.

На питање да ли је 1.000 КМ плате довољно да радник буде задовољан, Кечо одговара да апсолутно није.

"Ако је синдикална потрошачка корпа за четворочлану породицу преко 3.000 КМ, то значи да у породици мора радити најмање троје да би имали достојанствен живот и основне услове за живот. Морам подсјетити да у синдикалној потрошачкој корпи нису урачунати никакви луксузи те ни одржавање аутомобила или кредити. Готово да нема грађанина у БиХ да није кредитно задужен", закључио је Кечо.

Истраживање је спроведено током фебруара и марта 2025. године у девет земаља обухвативши ставове око 15.000 учесника из Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Сјеверне Македоније, Чешке, Словачке, Естоније, Литваније и Летоније.

(Независне) Фото: БН