Брчко дистрикт кост у грлу Републике Српске због Додика

Ни након 25 година од Коначне арбитражне одлуке за Брчко и успоставе дистрикта, чини се да ово питање није адекватно процесуирано у главама кључних политичких актера у БиХ.

Милорад Додик би самосталну Републику Српску и Брчко дистрикт не види као препреку, док правни стручњаци истичу да то и није дистрик, већ трећи ентитет, де факто и де јуре.

Додик је покренуо измјене Устава којима би да издвоји Републику Српску из правног оквира Босне и Херцеговине.

При том, не помиње како би, у случају осамостаљења, повезао два дијела РС која раздваја Брчко Дистрикт.

Актуелни супервизор Луис Кришок унапријед му је запријетио могућношћу преиспитивања Коначне одлуке о Брчком и јасно ставио до знања да је Дистрикт недодирљива зона.

- Трибунал има надлежност све док се коначна одлука не прогласи коначно проведеном, напоменуо је Кришок и додао да нема простора за погрешно тумачење арбитражне одлуке.

Анексом 2 Дејтонског споразума успостављена је арбитража, којом је требало да се утврди међуентитетска линија разграничења на подручју Брчког.

Умјесто разграничења, тадашњи арбитар, амерички адвокат Робертс Овен, одлучио је да створи Брчко дистрикт. Милорад Додик, тада премијер, најавио је оставку до које није дошло, а Брчко ових дана слави 25. рођендан дистрикта.

-То није дистрикт, то је трећи ентитет у Босни и Херцеговини, подсјећа Милан Благојевић, стручњак за уставно право и наводи да Брчко само по називу није ентитет, али да има исте надлежности као и РС и ФБиХ.

Правна струка каже да је Република Српска закаснила да повуче правне потезе пред Међународним судом правде против коначне одлуке о Брчко дистрикту из 1999. године, што је могла, а и морала.

- Умјесто тога, Република Српска је 2009. пристала да се у Устав БиХ унесе Амандман 1 по којем је Брчко дистрикту дат статус у оквиру БиХ, а Влада РС је својом одлуком 2011. брисала границу Републике Српске у подручју Брчког, подсјећа професор Благојевић.

И један и други потез на штету интереса Републике Српске у погледу Брчког, и 2009. и 2011. године, повукле су институције којима је управљао СНСД, односно Милорад Додик.

А требало је да посредством СРЈ, односно Србије, као потписника ДМС, траже правну заштиту у складу са међународним правом. Ако је за утјеху, то би опет било могуће у случају измјене Коначне арбитражне одлуке о Брчком.

(БН)