Три дома здравља и даље на старом систему финансирања

Домови здравља у Бањалуци, Бијељини и Градишци још нису прешли на трезорски систем пословања иако су то морале учинити све јавне здравствене установе из примарне заштите до 1. јануара ове године, а извршење ове обавезе омеле су политичке несугласице и милионска дуговања.

Преласком јавних здравствених установа на трезорски систем пословања у оквиру надлежних јединица локалне самоуправе настоји се зауставити тренд гомилања обавеза тих установа, а активности на овом плану проводе се неколико посљедњих година.

Пионир у овом процесу био је Дом здравља Челинац који је на трезор прешао 2018. године, након чега је то урадило још 17 установа примарне здравствене заштите и четири републичка завода односно за стоматологију, судску медицину, трансфузијску медицину те за форензичку психијатрију Соколац.

Одлуком Владе РС од марта прошле године, до 1. јануара 2025.  требало је да буде завршен процес преласка на трезор и преосталих 37 домова здравља широм Српске.

Предсједник Актива директора домова здравља Српске Владимир Марковић, који је уједно и на челу Дома здравља у Добоју, истакао је за “Глас” да ту обавезу још нису извршили домови здравља у Бањалуци, Градишци и Бијељини.

“Што се тиче осталих домова здравља, и нас у Добоју, који су прешли на трезор крајем прошле године, у фази смо прилагођавања. Донијели смо неопходне акте и ситуација је из дана у дан све једноставнија.

У свакодневном смо контакту са сектором финансија градске управе и немамо проблема који се тичу организационог дијела. Треба можда мало више времена да се одређена плаћања заврше, али и то чекање се своди на дан или два“,  прича Марковић.

Директорица бијељинског Дома здравља Данијела Ђукин каже да не очекује прелазак на трезор све док је Љубиша Петровић на челу тог града.

“Тренутни градоначелник неће да потпише наш прелазак на трезор и све док он буде обављао ту функцију не вјерујем да ће се то десити.

На нашу срећу, успијевамо уредно функционисати, одржавамо процес рада, исплаћујемо  добављаче и плате радницима. Из Градске управе у посљедње четири године Дому здравља је дозначено 1,7 милиона КМ у траншама и негдје око 1,8 милиона марака за реконструкцију 25 амбуланти породичне медицине. Град нам дугује 2,5 милиона КМ“,  навела је за “Глас” Ђукинова.

Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић споразум о увођењу бањалучког Дома здравља у трезор потписао је још у јуну прошле године, након чега је Скупштина града требало да донесе одлуку којом би то и потврдила, али се то до данас није десило.

“У више наврата смо писаним путем обавјештавали и молили надлежне институције, како градоначелника тако и предсједника Скупштине града да се одлука што прије донесе.

О свим корацима обавјештавали смо и министарства здравља и социјалне заштите, те финансија, а посљедњи допис градоначелнику, Министарству здравља, предсједнику Скупштине и свим бањалучким одборницима послали смо 3. фебруара ове године“,  навели су за “Глас” из  Дома здравља Бањалука.

Милионска дуговања према добављачима закочила су прелазак градишког Дома здравља на трезор.

“Градска скупштина је дала сагласност за прелазак на трезор када се измире обавезе Дома здравља према добављачима. Обавезе су велике, око 2,5 милиона КМ и ми немамо простора у градском буџету да то преузмемо. У преговорима смо са Министарством финансија и Фондом здравства како то да ријешимо“,  рекао је за “Глас” градоначелник Градишке Зоран Аџић.

Директорица градишког Дома здравља  Слађана Тепавац кратко је рекла да функционишу као и раније, те да не зна када би могли прећи на трезор.

Досадашња искуства показала су да трезорски начин пословања омогућава квалитетније и транспарентније финансијско планирање, управљање и контролу трошења јавних средстава. Локални трезори одговорни су за измирење редовних обавеза у складу са одобреним финансијским планом, односно одлуком о усвајању буџета општине или града.

Имајући у виду да буџетски корисници, у складу са Законом о трезору, могу стварати обавезе највише до износа средстава одобрених у буџету, омогућава се ефикасније и рационалније кориштење јавних ресурса и виши ниво контроле трошкова у здравственом систему.

(Глас Српске)