Дизањем тензија и слуђивањем народа власт скрива криминал

„Бројне афере, криминал и корупција у држави власт прикрива дизањем тензија у друштву, слуђивањем грађана и пребацивањем кривице са себе на неког другог“, рекла је извршни директор Транспаренси интернешнела БиХ Ивана Корајлић у емисији "МАТ" БН телевизије.

Она је додала да је изјава америчког предсједника о УСАИД-у једва дочекана као повод да се подигне хајка против невладиних организација које су често радиле посао који је требало да раде институција Српске пружајући помоћ и заштиту грађанима од рата до данас.

„Хоће ли власт Српске и БиХ сада ускочити да финансираја све то“, упитала је Корајлићева.

- Док власти у Српској и БиХ дижу хајку на невладине организације, нико не говори о томе шта је са новцем из буџета који се даје великом броју удружења од којих су многа блиска властима, каже Корајлићева.

Додаје да су на челу стотине тих удружења носиоци државних функција.

„Све су то такозване владине невладине организације путем којих се годинама извлачио новац из буџета, без икаквих критеријума и потпуно нетренспарентно, без икаквог тражења информација како су потрошена та средства.

Прије неколико дана смо објавили истраживање према којем је у посљедњих пет година више од 380 милиона КМ, из свих нивоа власти, додијељено за више од 12.000 удужења различите врсте. Преко 60 милиона КМ је отишло удружењима којима директно руководе људи из власти“, наводи Корајлићева.

- Бацања вела тајне на средства које не даје власт него неко други има само један циљ, каже даље Корајлићева.

„Циљ је да се скрене пажњу са свих корупцијских афера, неодговорног располагања буџетским средствима и других проблема. Значи, фокисираћемо се на неке „унутрашње непријатеље“ који подривају систем и који су криви за све лоше што се дешава.

Тако ће доћи до тога да је УСАИД крив и за тениске терене, за све друге корупцијске афере, од приватизације рафинерије, гдје се још не зна гдје су нестала средства, ауто-пута, гдје су отишле стотине милиона марака које су отишле у џепове људи који су на власти“, објашњава Корајлићева.

- Грађани имају више повјерења у невладине организације него у институције које треба да се баве проблемима корупције па њима пријављују случајеве. Власт врши огроман притисак на слободу ријечи, што није принцип демократије, мишљења је Корајлићева.

„Ми се не можемо звати демократијом јер имамо једна врста диктатуре и једног човјека који жели да одлучује о томе ко смије нешто рећи, а ко не смије, ко смије излазити у јавност, а ко не, ко смије упућивати иницијативе институцијама, а ко не смије.

Тренутно у процедури имамо нацрт закона који не само да ће озваничити то таргетирање па ће буквално сва удружења која се финансирају из међународних извора назвати агентима страног утицаја, без обзира да ли се баве неким јавним радом или пружањем услуга грађанима, па ће се забранити било какво дјеловање према институцијама“, сматра Корајлићева.

- Ми константно назадујемо у борби против корупције јер су институције заробљене, наводи Корајлићева, а корупција, поготово висока, се процесуира тек кад се политичке опције обрачунавају између себе.

„Кад неко сиђе са власти, тек тада се процесуирају њихови кадрови. Ако унутар коалције треба неког дисциплиновати и послати одређену поруку, тада се покрећу предмети и то говори колико су правосудне институције, превасходно агенције са провођења закона и тужилаштва под политичком контролом. Тад причамо о борби против корупције само кад се ради „о онима тамо или неком другом“. Кад говоримо о нашим људима, из наше странке, то су напади на странку, Републику Српску, БиХ“, мишљења је Корајлићева.

- Дизање тензија у друштву мјесецима, прије свега националних, има за циљ скривање криминала и корупције, наглашава Корајлићева и додаје:

„Све кризе које се стварају, све ове блокаде, пријетње, прављење жртве од себе, поистовјећивање са Републиком Српском, са институцијама, служе само као начин да се људи држе у потпуно слуђеном стању, да забораве све оно што је битно, од чега ће живјети, како ће им живот изгледати у наредном периоду, какве институције имају, ко је одговоран за све ово.“

- За то вријеме, подјела функција и плијена увијек је приоритет. Куповина зграде УИО БиХ и блокаде институција БиХ савршен су примјер како земља функцинише, наводи Корајлићева.

„Видимо да нечији приватни интерес може да зароби комплетно функционисање институција и доношење најважнијих одлука, да буде предмет уцјене, да од тога зависи даље именовања, функционисање, доношење закона, цијела држава.

Зато што је унапријед договорено да ће једна фирма добити уговор, а зграда је направљена у међувремену, унапријед по инструкцијама ОИУ БиХ. Ми још немамо ни поново спроведен поступак набавке али се унапријед зна ко мора добити. Не ко ће добити, него ко мора добити. Због тога је чак и буџет повећан“, јасна је Корајлићева.

- У таквој држави само неколицина има сва права и привилегије, док су грађани потпуно обесправљени, закључује Корајлићева.

(БН) Фото: БН