Вреба опасност: Млади не спавају, не једу данима...

Опасне синтетичке дрога преплавиле су БиХ, а млади су најчешћи конзументи. У рјешавање проблема требало би да се укључи читаво друштво, не само здравство, него и Центар за социјални рад, полиција и наравно родитељи, упозоравају стручњаци.

Тржиште наркотика у БиХ, али и широм региона и Европе преплавили су амфетамини, синтетичке дроге, које су све више заступљене међу млађом популацијом.

"Амфетамини су психостимуланси потпуно другачија врста дроге у односу на хероин. Они дају различите тјелесне, али и психичке промјене код младих. Млади их узимају да би постигли задовољство, срећу, усхићеност, постали врло расположени, еуфорични, омнипотентни…  Не спавају, не једу дан, два, три… док се потпуно не потроше", каже Расема Окић, директорица Завода за болести зависности Кантона Сарајево.

Основни проблем је у томе што млади амфетамин не сматрају дрогом и вјерују да је то средство за поправљање расположења. У почетку узимају стимулансе, а касније дрога узме њих. 

"Нама се најчешће јављају млади који имају проблем са неком дрогом из групе стимуланса, марихунаом, коцкањем и алкохолом и често говоримо о вишеструким зависностима код младих", истиче Јелена Јовичић, психотерапеут специјалне болнице за лијечење болести зависности.

Сваке године биљежи се повећање корисника наркотичких средстава.

"Оно што је чињеница да се смањује животна доб у којој дјеца почињу да конзумирају дрогу или је бар први пут пробају. Некад се то дешавало код старијих малољетника данас су то или старији малољетници или они прије уласка у адолесценцију неки период 5-6 разред основне школе", наводи Олег Грубач, психијатар.

Поражавајуће је да БиХ по процјени безбједносних служби има разгранату нарко мрежу повезану са свјетским криминалним организацијама па су самим тим и фактори ризика за конзумацију дроге на овим просторима већи, наводе стучњаци. 

"Понуда постоји и она је озбиљан посао и бизнис. Не само у Сарајевском кантону, у Босни и Херцеговини, већ и у Европи и свијету. На другој страни је само дијете, млада особа и његова особност", каже Окић.

"Тако бих напоменула да су млади доста изложени дрогама. Негдје око 30% младих из узорка је навело да је имало и лично контакта са неком од дрога односно да је пробало неку од дрога. Исто тако око 60% младих познаје некога ко користи психоактивне супстанце, а око 60% младих из узорка од 400 младих узраста од 15 до 30 година било је директно понуђено неком од дрога", каже Јовичић.

Док дјеца постају овисници, трговина наркотицима “цвјета” у региону. Крајње је вријеме да доносиоци одлука отворе очи пред овим проблемом и пооштре казне за дилере, закључак је стручне јавности.

(БН) Фото: ЕПА