Др Милан Благојевић: Какав сенат, какви бакрачи

У новембру ове 2024. године готово сви електронски медији у Републици Српској пренијели су вијест о именовању више нових чланова Сената Републике Српске.

Убрзо затим на једном од тих портала објављен је невелики текст у којем је записано како јавност највише интересује колико ће зарађивати новоименовани чланови Сената. У истом тексту се каже и да се одговор на то питање налази у Закону о Сенату Републике Српске, којим је прописано да: „Сенатори имају право на сенаторски додатак по одржаној сједници Сената у висини једне половине просјечне нето плате запослених у Републици Српској, која је исплаћена у претходној години, као и припадајуће трошкове за долазак на сједницу Сената“.

С обзиром на то да је просјечна плата у Републици Српској у прошлој години износила 1.274 КМ, то значи, како је закључено у наведеном тексту, „да сенатор уколико у овој години буде присуствовао сједници може зарадити 637 КМ плус трошкове доласка на сједницу“.

Ово су чињенице, али им недостаје једна која је најважнија, због које и овај текст има наслов који има. Наиме, у јануару 2017. године именован сам за сенатора Републике Српске. Осмог јануара те године, пред Дан Републике, одржана је свечана сједница Сената на којој смо
ми нови сенатори положили свечану заклетву те је сваком од нас уручена и одлука о именовању на ту функцију.

Рачунајући да је то важна функција за Републику Српску и њено друштво, да сенатори нису то само да би се окупили за Дан Републике, убрзо након тога сам у својству сенатора 27. јануара 2017. године упутио званичну иницијативу предсједнику Републике и Сенату Републике Српске, којом сам указао на то да је Народна скупштина још 21. октобра 2015. године усвојила закључке, објављене у „Службеном гласнику Републике Српске“, број 90 од 3. новембра 2015. године, којима је (тачка 7. Закључака) обавезана Влада Републике Српске да у року не дужем од 90 дана достави приједлог измјена и допуна тадашњег Кривичног закона Републике Српске, којим би била утврђена одговорност за неовлашћени пренос надлежности са Републике Српске на ниво Босне и Херцеговине.

Како Влада није ништа учинила ни до јануара 2017. године, нити је Народна скупштина ургирала поступање по том свом закључку, ја сам као сенатор у иницијативи из јануара 2017. године предложио предсједнику Републике и Сенату да се у што скорије вријеме одржи сједница Сената те да Сенат размотри и предложи усвајање допуна тадашњег Кривичног закона новим кривичним дјелом.

У иницијативи сам предложио назив и биће тог кривичног дјела, написавши да би Сенат требао изнијети свој став према којем би Народна скупштина што хитније у Кривичном закону требала прописати кривично дјело Неовлашћено преношење уставних надлежности Републике Српске, чије законско биће би, како сам предложио, гласило:

„Ко без овлашћења или противно овлашћењу Народне скупштине Републике Српске пренесе или омогући да се пренесе у цјелини или дјелимично нека уставна надлежност Републике Српске на било који други ниво власти у Босни и Херцеговини или изван Босне и Херцеговине, казниће се затвором од двије до дванаест година“.

Моју инцијативу уредно сам 27. јануара 2017. године предао на протокол Сената Републике Српске. Нажалост, никада о њој Сенат није расправљао. Једноставно, сви су само ћутали, као што су ћутали прије, а и послије тога. И то не само о овој за Републику Српску важној теми, већ и о бројним другим животно важним питањима, послије чега сам у мају 2017. године поднио оставку на ту функцију.

Након тога, за протеклих готово осам година, колико је прошло од јануара 2017. до данас, никада Сенат Републике Српске није одржао сједницу на којој би расправљао и заузимао ставове те давао своје приједлоге о горућим питањима за Републику Српску, баш као што то у истом периоду није чинила ни Академија наука и умјетности Републике Српске.

Једино што су сенатори чинили за све то вријеме било је, баш као и у јануару 2017. године, да се сваког јануара послије свечарске сједнице за Дан Републике окупе на јелу и пићу, послије којег се разиђу баш као да се нису ни састали. Зато се за такву институцију и не може ништа друго рећи до какав сенат, какви бакрачи.

Пише: Др Милан Благојевић