4 ствари које су биле обавезне у школама у СФРЈ

Детињство у некадашњој Југославији у много чему се разликује од данашњег. У новије време технологија је узела маха, а самим тим и деца се васпитавају на другачији начин. Некада су деца припремана за живот различитим методама, а неке вештине су изгледа биле веома корисне. Ипак, многа данашња деца немају предмете и навике које су се некада подразумевале.

Деца у бившој Југославији научила су ствари које су неопходне за живот, а које су данас обезвређене. Док једни сматрају да је некада било много боље и лакше, други сматрају да су данас родитељи информисанији и професионалнији. Оба приступа имају своје предности и мане, а када је у питању образовање, ево 4 велике разлике:

1. Домац́инство

Многи сматрају да је штета што домац́инство више не постоји у основним школама. Ученици су на овом часу стицали разне вештине, као што су како да кувају, постављају сто, шију, спремају колаче, поправљају, уче како да одржавају дом… Данас се често истиче да деци недостају практична знања због њихова преокупација технологијом.

2. Деца су се слично облачила

Данас многа деца у школу носе брендирану одец́у, нека имају јефтиније, а нека изузетно скупе патике које рекламирају популарни јутјубери и инфлуенсери. У школи у Југославији деца су се облачила слично. Наравно, било је неких разлика, али не тако видљивих као данас.

3. Физичко васпитање је било један од најважнијих предмета

Због повећања процента деце која имају проблем са гојазношћу, и данас се сматра да физичка активност треба да буде што више присутна у школама. Некада је физичко васпитање било један од важних предмета у школи и када му се приступало са великом озбиљношћу. Опрема за час је била веома важна. Девојчице су носиле црне трикое, а дечаци спортске шортсеве и беле мајице. На часовима је било доста гимнастике и то је била једна од омиљених активности, али се трчало, пливало, играло фудбал – ђаци би из сале излазили уморни, али задовољни, пише Yумама.

4. Улога учитеља је била важна

Школска правила су захтевала устајање сваки пут када би наставник дошао на час. Тако су јој указивали поштовање. У школским правилима је такође наглашено да је наставник у праву и да се дисциплина мора поштовати. Ако ученици нису поштовали упутства наставника, следиле су казне. Родитељи и наставници нису једни другима урушавали ауторитет, а у многим школама била је пракса да наставник свакодневно у књижицу уписује шта је ученик радио како би родитељи могли да прате активности и понашање.

(Блиц) Фото: дреwандјонатхан