4 stvari koje su bile obavezne u školama u SFRJ

Detinjstvo u nekadašnjoj Jugoslaviji u mnogo čemu se razlikuje od današnjeg. U novije vreme tehnologija je uzela maha, a samim tim i deca se vaspitavaju na drugačiji način. Nekada su deca pripremana za život različitim metodama, a neke veštine su izgleda bile veoma korisne. Ipak, mnoga današnja deca nemaju predmete i navike koje su se nekada podrazumevale.

Deca u bivšoj Jugoslaviji naučila su stvari koje su neophodne za život, a koje su danas obezvređene. Dok jedni smatraju da je nekada bilo mnogo bolje i lakše, drugi smatraju da su danas roditelji informisaniji i profesionalniji. Oba pristupa imaju svoje prednosti i mane, a kada je u pitanju obrazovanje, evo 4 velike razlike:

1. Domaćinstvo

Mnogi smatraju da je šteta što domaćinstvo više ne postoji u osnovnim školama. Učenici su na ovom času sticali razne veštine, kao što su kako da kuvaju, postavljaju sto, šiju, spremaju kolače, popravljaju, uče kako da održavaju dom… Danas se često ističe da deci nedostaju praktična znanja zbog njihova preokupacija tehnologijom.

2. Deca su se slično oblačila

Danas mnoga deca u školu nose brendiranu odeću, neka imaju jeftinije, a neka izuzetno skupe patike koje reklamiraju popularni jutjuberi i influenseri. U školi u Jugoslaviji deca su se oblačila slično. Naravno, bilo je nekih razlika, ali ne tako vidljivih kao danas.

3. Fizičko vaspitanje je bilo jedan od najvažnijih predmeta

Zbog povećanja procenta dece koja imaju problem sa gojaznošću, i danas se smatra da fizička aktivnost treba da bude što više prisutna u školama. Nekada je fizičko vaspitanje bilo jedan od važnih predmeta u školi i kada mu se pristupalo sa velikom ozbiljnošću. Oprema za čas je bila veoma važna. Devojčice su nosile crne trikoe, a dečaci sportske šortseve i bele majice. Na časovima je bilo dosta gimnastike i to je bila jedna od omiljenih aktivnosti, ali se trčalo, plivalo, igralo fudbal – đaci bi iz sale izlazili umorni, ali zadovoljni, piše Yumama.

4. Uloga učitelja je bila važna

Školska pravila su zahtevala ustajanje svaki put kada bi nastavnik došao na čas. Tako su joj ukazivali poštovanje. U školskim pravilima je takođe naglašeno da je nastavnik u pravu i da se disciplina mora poštovati. Ako učenici nisu poštovali uputstva nastavnika, sledile su kazne. Roditelji i nastavnici nisu jedni drugima urušavali autoritet, a u mnogim školama bila je praksa da nastavnik svakodnevno u knjižicu upisuje šta je učenik radio kako bi roditelji mogli da prate aktivnosti i ponašanje.

(Blic) Foto: drewandjonathan