Професор уставног права: Неуставно понашање Предсједништва БиХ

Колико су неуставни понашање и пракса Предсједништва БиХ у вези изјављивања вета за заштиту ентитетског интереса од стране прегласаног члана Предсједништва БиХ, на коју праксу, а не на Устав БиХ, се неки дан позвала српски члан Предсједништва Жељка Цвијановић да би безуспјешно "образложила" због чега није изјавила вето против одлуке остала два члана Предсједништва којом су утврдили и Парламенту БиХ упутили свој неуставни Приједлог закона о државној имовини, може се видјети и на примјеру који дајем у наставку.

Др Милан Благојевић 

Пословником Предсједништва БиХ прописано је (члан 39) распуштање Дома народа Парламентарне скупштине БиХ.

Према том члану, Предсједништво БиХ између осталог може распустити Дом народа и ако дође до промјене парламентарне већине у Народној скупштини Републике Српске.

Ова одредба Пословника је очигледно супротна Уставу БиХ, који ниједном својом одредбом не прописује да се Дом народа може распустити ако дође до промјене парламентарне већине у ентитетском парламенту. 

Али, нажалост, иако је очигледно супротна Уставу БиХ, таква одредба Пословника Предсједништва БиХ егзистира већ годинама.

У сврху њене реализације Пословником је даље прописано (члан 39. став 4) да Предсједништво настоји да консензусом усвоји одлуку о распуштању Дома народа, али и да, ако не постигне консензус, два члана Предсједништва БиХ могу распустити Дом народа.

Дакле, у вези овог питања, које је пар еxцелленце унутрашње-политичко и правно питање, а не питање спољне политике, по неуставној пракси Предсједништва БиХ на коју се позива Жељка Цвијановић како би одбила да изјави вето, она то не би учинила ни у овом случају, већ би и тада рекла, као неки дан, да се вето наводно може изјавити само против оних одлука Предсједништва БиХ којима је један од његових чланова прегласан у питањима спољне политике БиХ.

Такво понашање је неуставно. Наиме, није немогуће да се у будућности, за рецимо пет или десет година, деси да у Народној скупштини дође до промјене парламентарне већине, па да умјесто дотадашње већине нека друга политичка комбинација постане већина, али да у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ и даље као делегати из Републике Српске остану она лица која је изабрала ранија скупштинска већина у Народној скупштини.

У таквој ситуацији није немогуће да се бошњачки и хрватски члан Предсједништва БиХ позову на наведени неуставни члан 39. Пословника и да, прегласавајући српског члана Предсједништва, донесу одлуку о распуштању Дома народа.

Према неуставној пракси Предсједништва и понашању какво је неки дан било понашање Жељке Цвијановић, тај будући српски члан Предсједништва ће рећи да се тако прије њега понашала Жељка Цвијановић па да не може он сад да изјави вето, када то прије њега хтјела да учини Цвијановићева, јер је према њеном мишљењу то могуће учинити само у питањима спољне политике.

Тако, дакле, неуставно понашање и пракса временом постану правило, упркос томе што су неуставни.

Јер, Устав БиХ у члану 5.2д) прописује право прегласаног члана Предсједништва да изјави вето против сваке одлуке остала два члана Предсједништва, без обзира на то да ли је ријеч о одлуци из области спољне политике или унутрашње политике и унутрашњих односа у БиХ, као и без обзира на то да ли се ради о одлуци која је из надлежности Предсједништва или је пак ријеч о одлуци којом су два члана прегласавањем одлучили о питањима изван уставних надлежности Предсједништва БиХ.

Пише: Др Милан Благојевић