Сљедеће седмице састанак лидера: Делегиране теме

- Након два одгађања, лидери политичких партија које чине власт на нивоу БиХ могли би се састати идуће седмице, међутим ако је судити по изјавама лидера уочи тог састанка, од њега не треба очекивати пуно.

Прво, састанак лидера за 15. октобар предложио је СДП, али је он отказан, исто као и онај који је за 21. октобар предложио ХДЗ.

Разлози за отказивање била су наводно путовања лидера, који у том периоду нису били у БиХ.

"Поново без икаквих консултација заказују састанке. Нису ме питали ни за јуче, ни за сљедећи састанак. Ја путујем као гост и посматрач на самит БРИКС-а. То намјерно заказују, да кажу Додик није ту, блокира. Не блокирам, а када вам Додик дође прво питање ће бити Уставни суд. Све што сте изварали. Друго питање ће бити Бук Бијела, треће аеродром, четврто 700 милиона КМ нераспоређених средстава. Јаучу за 70 милиона, а 700 стоји нераспоређено из чистог пасјалука", рекао је Милорад Додик, предсједник Републике Српске, након што је пропао покушај да се лидери састану 15. октобра.

Управо теме које је набројао Додик представљају проблем већ мјесецима, па и годинама, и готово је извјесно да се на сљедећем састанку неће разријешити.

Теме за састанак има и Драган Човић, лидер ХДЗ-а, који је недавно рекао да се представници власти морају вратити за сто, а да тренутно нису за столом. Рекао је и да постоје као позиција, али да када један представник те позиције оде било гдје вани, прича искључиво приватне ствари.

Лидер ХДЗ-а рекао је да ће на састанку настојати да једно од питања буде Изборни закон, затим закон о ВСТС-у, као и закон о суду, али и друга битна питања.

"Немамо простора више та питања одмицати од себе", рекао је Човић.

Он је рекао и да треба да се види шта се може урадити кроз Савјет министара БиХ и Парламентарну скупштину БиХ да би се реализовало оно о чему се причало, те да другог пута нема.

Једна од тема на састанку лидера сасвим сигурно биће и План раста, чије усвајање и прихватање од стране Брисела је предуслов за повлачење средстава из Европске уније. Услови које треба испунити, као што су одрицање од ентитетског гласања у појединим случајевима, затим именовање судија у Уставни суд БиХ, али и увођење виза Русији, Кини, Турској и још неким земљама, свакако нису прихватљиви свима, и тешко је очекивати да се о томе постигне договор.

"Очекујем помаке, али не неке револуционарне. Сукладно политичком календару БиХ било је непогодно предизборно вријеме за било какве искораке и компромисе. Иако су локални избори, на то смо навикли у БиХ да се крупне националне и политичке теме преламају. Ако сада у овој и наредној години не буде некаквих искорака - мислим да их неће ни бити. Видјећемо у најскорије вријеме  да ли постоји жеља за напредак. Очекивања грађана без обзира којем народу припадају су позитивна и видјећемо да ли ће политичари на то реаговати", рекао је Данијел Видовић, политички аналитичар из Мостара, додајући да очекује минималне помаке.

Благи оптимиста је и Аднан Хускић, политички аналитичар, који каже да је застој који се евидентно десио имао више узрока, од избора до тога да је дошло до промјене на челу Делегације ЕУ, па и избора у Европској унији гдје још немамо изабрану Европску комисију.

"Не искључујем могућност да се промијени динамика. Тешко је и незахвално прогнозирати, али ако би се створила нека врста притиска могли бисмо очекивати помак. Мало су релаксиранији односи и условно могу рећи да сам нека врста благог оптимисте", рекао је Хускић.

(<стронг>Независне) Фото: НН