Сјевероисточни дио Српске угрожен клизиштима у случају великих падавина

Непогоде из 2014. године и природна и људска катастрофа из Јабланице од прије недељу дана подсјетиле су нас колико неумољива и сурова природа може да буде уколико је човјек не поштује. Истраживали смо шта покреће клизишта и колико је људски фактор одговоран.

- Нагле, велике количине падавина на ограниченом простору су јак окидач за активираје клизишта, поготово на трусним земљиштима без шуме. Није свеједно гдје ће та киша пасти, каже геолог Драган Митровић из Геолошког завода Републике Српске.

“Подручја изграђена од кречњака, од карста, као романијски плато и слично, могу да прихвате сву количину воде и не дешавају се типови клизања као на подручјиима у готово читавом сјеверном дијелу Републике Српаке, нарочито сјевероисточном. То су подручје Лопара, Угљевика, Зворника, Братунаца, Шековића, Власенице и Сребренице, а има их и у подручју Вишеграда, и нешто у Фочи”, објашњава Митровић.

- Због тога свака општина мора да има просторни план и педолошке односно карте земљишта последњи пут рађене 70-их година у бившој Југославији, да се поштује мапа земљишта које је подложно мијењању како би се заштитили људски животи и имовина, истиче професор др Александар Ваљаревић са Географског факултета Универзитета у Београду.

“Не смијемо да имамо објекте који нису намјенски објекти. Никако не смије да постоји каменолом гдје постоји могућност флувијалне односно бујичне ерозије. Треба да поштујемо струку и оно што је 70-их, 80-их, 90- их година било зацртано просторним планом. Не можемо то да мијењамо колико год да су финансије у питању. Зашто? Видјели смо у Јабланици да су у питању људски животи, а они вриједе више од свих финансија”, каже професор Ваљаревић.

- Свако од нас у животу мора да засади бар једно дрво, савјетује професор Ваљаревић.

“Морамо да поштујемо природу и да живимо у складу с њом Не можемо градити објекте који нису у складу са нашим климатом. Ако смо ми умјерено-континентална клима, не можемо да градимо солитере од 100 спратова тамо гдје је клизиште и гдје је трусно”, истиче он.

- 2014. године општина Лопаре је прошла без жртава али смо извукли поуку: Нема више градње на сумњивим теренима, ни индивидуланих кућа ни помоћних објеката, каже начелник те општине Радо Савић.

“Не може се из неких кабинета, са неких удаљених локација одлучивати о томе да ли ће се у неком мјесту радити неко ископавање, неки каменолом или неки неки пројекти који могу да угрозе људе”, јасан је Савић.

- Изузетно је важно да се за различита ископавања пита прије свега локална заједница па тек онда виши органи власти и струка која, како истиче Савић, често подлегне интересу политике и профита. Примјер Јабланице нас, додаје, опомиње.

“Важно је да се не дозволе било каква градња и ископавања која могу да буду у сукобу са природом која може да зада страшан ударац, као онај који се десио у Јабланици. Не смијемо дозволити да било чији финансијски интерес надвлада интерес опстанка и живота људи на овим просторима”, категоричан је он.

А колико је неумољива сила природе добро знају мјештани неколико села у општини Лопаре којима је 2014. године клизиште изазвано кишом за неколико сати или чак и минута, узело кров над главом. Нису, кажу, могли ништа да ураде сем да беспомоћно посматрају.

“Гледао сам у кућу овог комшије, увече има куће, ујутро погледам нема куће, потонула. Моја кућа је попуцала”, прича Јовица Ристић из Липовице код Лопара.

“Било је страшно. И данас осјећамо страх иако смо на сигурном јер не знамо шта нас очекује”, присјећа се Јела Лукић из лопарског села Мачковац.

Превенција, пошумљавање, градња објеката за ојачавање и заштиту, анализа, дренажа, наука, топографија и поштовање природне кључни за избјегавање најгорих сценарија јер је, како истичу геолози и географи, људски фактор најодговорнији у 70-80 одсто случајева несрећа.

(БН) Фото: БН